Закон о легализацији бесправно изграђених објеката донесен је још 2018. године. Локалне заједнице са њим немају ништа, имају обавезу само да га проводе, каже за АТВ Драган Јевтић, помоћник у министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију у Влади Републике Српске.

„Закон о легализацији бесправно изграђених објеката први је донесен 2018. године, док је измјена истог донесена 2022. Легализација је већ 2013. године била обрађена у основном закону о уређењу простора и грађења, али је након оцјене уставности и законитости исти морао бити измијењен. 2018. године је дошло до доношења новог закона из разлога рокова легализације, односно, тада је омогућена легализација објеката који су изграђени до 2018. године. Након тога долази 2022. године долази иницијатива општина и упућују се НСРС јер она доноси законе“, каже Јевтић.

Он каже да је једна од иницијатива и иницијатива града Бањалука која је инсистирала да легално изграђени објекти буду сви до 1980, с тим да за објекте до 400 квадрата индивидуално стамбено пословне којим се рјешавају стамбена питања породица, да то буде година 2004.

Након разматрања иницијативе, ресорно министарство је извршило припрему измјене закона. Треба напоменути да су и остали градови и општине имали своји приједлоге.

„Дошло се до закључка да тај рок са 1980. године треба бити помјерен на крај 1991. године, а рок од 2004. је помјерен на 31.12.2013. године. Влада је као предлагач закона упутила НСРС. У свакој демократској заједници законе доноси Скупштина, а не локална заједница. Са законом о легализацији, осим да је дужна да га проводи, локална заједница нема никакве везе. Нити је предлагач нити је доносилац, она је само реализатор већ усвојених закона које усваја НСРС“, каже Јевтић.