Арбитар Републике Српске у арбитражи спорног дијела границе на подручју Брчког Синиша Каран појаснио је да је Амандман један Устава БиХ једина формална промјена Устава БиХ, која је извршена 2009. године, и представља директно уношење Коначне одлуке о арбитражи у Устав БиХ, тако да је било какво задирање у питање Дистрикта најдиректније рушење самог Устава БиХ.

– Са данашњег аспекта важно је нагласити да је од 1995. године до данас, када је неуставним путем вршено драстично кршење Устава БиХ и Дејтонског споразума, дошло само до једне формалне уставне промјене Анекса четири, а то је уношење у Устав Коначне арбитражне одлуке. Ту мислим управо на овај Амандман један који је једина формално-правна промјена Устава у коме је дефинисан, прије свега, Брчко дистрикт – појаснио је Каран у изјави за Срну.

Он је навео да нико није био задовољан том коначном одлуком – Република Српска је тражила да се оствари континуитет Републике Српске, што сада има, а ФБиХ је тражила мултиетничке институције које постоје и излазак на ријеку Саву.

– Сви су помало били задовољни и незадовољни том арбитражном одлуком, али је она добила свој фактицитет. Брчко сада живи својим пуним капацитетом, његове институције су потпуно аутономне и ефикасне, те потпуно самосталне у односу на ентитете – констатовао је Каран.

Он је указао да било какво задирање у питање статуса Брчко представља само сљедеће – да се међународна заједница и Арбитражни трибунал, који се није угасио након толико година, а требао се и формално и фактички угасити, понашају као да су изнад Устава БиХ.

Нажалост, свих ових 30 година, сви који су рушили Устав БиХ, од бошњачких политичара до високих представника, доминантно су то радили с циљем минимизирања уставно-правног статуса Републике Српске, а сада су актуелизовали питање Брчко дистрикта као посљедње средство пријетње Српској, јер не знају више шта да раде након што се промијенила геополитичка ситуација у свијету и након што су увидјели да туторства више нема, већ да је искључиво дијалог залог за будућност дејтонске БиХ.

Он је истакао да је, свих ових година имплементације арбитражне одлуке, Република Српска испунила све своје обавезе – између осталог Српска даје дистрикту најјефтинију струју и дан данас имају повлашћени однос кад је ријеч о електричној енергији, док ФБиХ до данас није испунила своје обавезе у складу са коначном арбитражном одлуком.

– Подсјетићу и на Члан 68 Коначне арбитражне одлуке у којем се наводи да модификација ове одлуке од Арбитражног трибунала може обухватити одредбе којима се територија Дистрикта у потпуности пребацује из оног ентитета који се не придржава одлуке и ставља под искључиву контролу другог ентитета. Република Српска је свих ових година испуњавала све своје обавезе, поштовала и поштује статус кондоминијума – и свачији и ничији. Дакле, свих ових година постојали су разлози да се Дистрикт потпуно преда Републици Српској због кршења коначне одлуке од ФБиХ – нагласио је Каран.