Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је куповина народних обвезница сигурно улагање и да Српска нуди боље услове него банке.

– На двије године каматна стопа износи четири и по одсто, с исплатама на сваких шест мјесеци. То значи да ће за двије године исплата бити четири пута – три пута камата, а четврти пут главница и камата за тај квартал. То је сигурно улагање – рекао је Вишковић.

Поводом неких тумачења да је емитовање народних обвезнице знак да Влада нема новца, па ће га позајмити од грађана, Вишковић је истакао да то не би коментарисао јер је ријеч о пет милиона народних обвезница, док буџет Српске износи 6,5 милијарди КМ.

Он је навео да су све земље у окружењу на неки начин користиле овај финансијски механизам и да је Хрватска, на примјер, као чланица ЕУ у посљедње двије године емитовала народне обвезнице и остварила добре резултате.

– Ово сада радимо више као припрему, неће се десити преко ноћи, већ треба да постане нови финансијски модел Српске који ће допринијети њеном развоју и буџету, али и сваком појединцу који у одређеном тренутку има вишак новца. Зашто би тај новац лежао у банци уз камате које су понекад чак и негативне – рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, ово је почетак увођења тог механизма који би у пуном капацитету требало да заживи за годину, двије или три.

– Не треба заборавити да је прошле године штедња грађана у банкама у Републици Српској износила 7,2 милијарде КМ, од чега 4,5 милијарди припада физичким лицима. Дакле, људи држе приватни новац у банкама. Буџет Републике Српске за 2025. годину износи 6,5 милијарди КМ, с новим повећањима. Усвојили смо сет закона у Народној скупштини и ребаланс ће ићи близу тог износа – рекао је Вишковић.

Говорећи о томе да ли се ребаланс односи и на сет закона који подразумијевају и преласке запослених из вануставних институција, Вишковић је истакао да ту не види посебан трошак за Републику Српску јер се и данас издваја новац грађана Српске за људе који раде у заједничким институцијама.

– Када сам рекао да не можемо откривати ко нам је дао новац, оно што можемо рећи грађанима и јавности јесте под којим условима смо га добили /на десет година, с грејс периодом од годину дана и каматном стопом од пет одсто, у износу од 250 милиона евра итд/ схватио сам да није поента у томе да се добије информација ко даје новац, већ у покушајима да се то спријечи. Појавила се фама да неки морају обавјештавати своје послодавце да искористе своје везе и спријече то. Нисмо ни ми наивни – рекао је Вишковић за „Провјерено“.

Он је нагласио да је састанак с директорима јавних предузећа имао ефекта, али да има још много тога да се уради.

– Погледајте и увјерите се да је данас ситуација у јавним предузећима повољнија него што је била. Неки су се уплашили, неки су промијенили начин понашања, а њихов рад се и даље пажљиво прати. Ниједан нови радник није примљен, а да претходно није добио сагласност Владе. Сада нам чак шаљу захтјеве и за чистачице. И то морају добро образложити, да објасне зашто им је потребан нови радник – рекао је Вишковић.

Он је рекао да је у „Шумама Српске“ било доста смјена и да се стање и даље прати, те да први пут има више од 40 кривичних пријава, а поступци су већ у току.

– Воде се истраге. Мислим да је састанак имао ефекта јер смо их у датом тренутку `продрмали`, отворили очи и себи и њима те јасно рекли шта је чији задатак ко је за шта одговоран. Раније је било као неко помодарство да се све покушава, ако је икако могуће, сакрити иза Владе и премијера па и ако падне киша, крива је Влада, ако нема угља, опет је Влада одговорна, ако су у губитку, Влада је крива јер им није дала цјеновник који су очекивали – рекао је Вишковић.