Република Српска, односно уставни органи представљени персонално у предсједницима Републике Милораду Додику, Народне скупштине Ненаду Стевандићу и Владе Радовану Вишковићу у захтјевној су позицији да се од неправа бране правом, посебно у околностима када се очигледно бјежи од стварности, иситиче адвокат Горан Бубић.

Бубић је нагласио да право треба да прати стварност, што се то не догађа јер је суочавање са стварношћу сусрет са истином да нелегитиман странац не може бити законодавац и да странци бесконачно не могу судити у Уставном суду БиХ, а истина свима не одговара.

– Истина је и да се предајом суверенитета нелегитимном странцу /Кристијану Шмиту/ држава лишила монопола физичке принуде. Овај темељни елеменат власти, а тиме и суверенитета не може бити у рукама странаца, већ у рукама уставних органа БиХ – навео је Бубић у ауторском тексту за Глас Српске.

Исто тако, каже Бубић, у кривичном поступку против предсједника Републике Српске, Суд БиХ је бјежао од стварности која се тицала околности које се односе на Шмита, односно дошло је до изостанка чињеничне премисе у процесу суђења и пресуђења.

– Посљедица је садашња ситуација коју могу једино разријешити домаћи актери. Исто тако, питање политичког представљања Републике Српске у уставним органима на нивоу БиХ није више питање пуке власти, знања, стварне или привидне моћи, већ је важно да се отворена питања уставности, надлежности и имовине рјешавају у договору са политичким представницима који имају већински легитимитет народа у уставним органима Српске. То може довести до стварних, а тиме и дугорочних рјешења – додао је Бубић.

Он је оцијенио да се пледирање за уставну БиХ углавном не чује.

– Свједочимо посљедицама дугогодишње политичке похлепе у девастацији Општег оквирног споразума за мир у БиХ, што се не може адресирати Републици Српској. Зато је о отвореним питањима нужан разговор и само разговор изабраних представника народа у Федерацији БиХ са представницима уставних органа Српске. Инструменти непостојећег кривичног права вјероватна су слијепа улица и краткорочно и дугорочно – закључио је Бубић.