Ако суд буде радио по закону, односно ако буде спроводио Менделина правила и држао се праксе према којој су и они у бољем здравственом стању пуштени да крај живота проведу у својој земљи, генерал Ратко Младић би ускоро могао да буде у Србији, изјавио је његов син Дарко Младић за РТ Балкан, подсјећајући да је прије десетак дана поднесен захтјев Хашком трибуналу за његово пријевремено пуштање.

– Овај пут основ, нажалост, није дебата око квалитета лијечења и нивоа његе која му се пружа у затвору. Разлог је то што су нам хашки љекари у априлу саопштили да је он неизљечив пацијент и да му је остало још неколико мјесеци живота. Дакле, прешли су на палијативну његу. Тако смо на основу Менделиних правила, која су усвојена од стране Уједињене нације, поднијели захтјев за пуштање мог оца на слободу. Неколико дана послије тога била је сједница Савјет безбједности, а Србија је дала гаранције, што је био потребан услов – објаснио је Дарко Младић.

Младић се осврнуо и на реакцију амбасадора БиХ при УН Златка Лагумџије, који је позвао чланице Уједињених нација да се оглуше на Менделина правила у случају Ратка Младића.

– Министар правде Ненад Вујић је скренуо пажњу да су и Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић били оптужени пред Хашким трибуналом. То што је суд одуговлачио истраге и чекао да умру не мијења чињеницу да је у најмању руку остало отворено питање да ли су криви или не. А то њихове земље не спречава да их величају, па по њима дају имена улица, називају аеродроме. Након тих ријечи Лагумџија је направио један дипломатски гаф и позвао да се Менделина правила не примијене на мог оца и Радована Караџића. А то је скандал јер су та правила усвојена на сједници Савјета безбједности и тако су постала обавезна за све чланице Уједињених нација – објаснио је Дарко Младић и додао да је Лагумџију руски представник Василиј Небензја подсјетио да су то међународни правни стандарди и да је у најмању руку неприкладно да један представник доводи у питање њихову примјену.

Дарко Младић је истакао и да се први предсједник Републике Српске Радован Караџић налази у нехуманим затворским условима, а да се челници суда, приликом посјете Великој Британији, нису потрудили да се и лично увере у каквим условима бораве тамошњи затвореници.

– Основна мисија овог суда је била помирење у региону, али је тај исти суд то спријечио дискриминаторним односом према жртвама и политичким и војним руководиоцима. Своју мисију су промијенили у некажњивост, али некажњивост само за злочине почињене над Србима – додаје он.