01/07/2025
Додик је навео да је један од најважнијих устанака био Устанак у Невесињу, и он је одредио политичку судбину читавог Балкана.
– Важно је рећи да колективно памћење Срба у Републици Српској, Србији и Црној Гори остало је памћење устанка у Невесињу и онога што сљедује иза – навео је Додик.
Као предсједник Републике Српске, Додик каже да је учествовао у раду организационог одбора и да у томе учествује и предсједник Србије Александар Вучић.
– У име њега и руководства Србије и нашег руководства позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да на заједнички начин пошаљемо поруку да нисмо заборавили наше претке – поручио је Додик.
Предсједник истиче да наши преци нису штедјели своје животе како би се борили за оно што ми данас, како каже, зовемо светиња, а то је наша слобода.
– Да није било Невесињског устанка та слобода не би ојачала у нашој перцепцији и нашој вољи свих година које су долазиле послије тога. Данас у Републици Српској живимо слободан живот – навео је предсједник Српске.
Подсјетимо, централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.
09/03/2026
