09/04/2022
Овај несвакидашњи штедиша годинама скупља ситан новац, по пет фенинга, желећи да покаже свима да људи гријеше када не узимају ситниш и сматрају га безвриједним. “Глас” је прије четири године писао о Бојановом необичном потезу када је са 7.400 кованица од по пет фенинга платио рату кредита. Овога пута отишао је корак даље и сакупио 20.000 кованица. Бојана живот није мазио. Након што је у град на Врбасу дошао у вихору рата из родног Дрвара, као и све избјеглице кренуо је из почетка. Научио је шта значи имати па немати, а посебно шта значи борити се са опаком болешћу и изгубити битку. У тој борби Бојан је прије пет година изгубио супругу и у знак сјећања на њу и њену борбу уштеђевину тешку око 54 килограма у петак је уплатио за најмлађе борце.
„Знам колико је потребно и новца и пажње када се човјек бори с тешком болешћу. Осим тога, моја кћерка Марија причала ми је о другару који се разболио и који је једно вријеме боравио у Родитељској кући. Све то ме подстакло на размишљање и нисам имао дилему шта ћу с новцем. Вријеме је пролазило, кованица је било све више и сконтао сам да бих баш на 40. рођендан могао да дам своје мало за најхрабрије. Мој мото у животу је да помажем другима, другачије не знам“, прича Бојан за “Глас”.
Бојан, који је већ седам година запослен у бањалучком хотелу “Јелена”, истиче да су га колеге подржале и охрабриле и када је први пут сакупљао ситниш. За свој колектив каже да бољих нема, а лице хуманости заједно су показали у јеку пандемије вируса корона, када су издвојили своје дневнице и донирали Одјељењу пулмологије Универзитетског клиничког центра Републике Српске.
Бојан је казао да су га на сакупљање ситног новца мотивисали брз темпо живота и расипништво, којем смо свједоци сваки дан.
– Људи су постали хладни једни према другима, нема саосјећања, ни помоћи, све се гледа само кроз материјалну корист. Не желим да будем дио тога – рекао је Бојан.
Нагласио је да ће наставити да штеди и да ће и наредни корак сигурно бити обојен хуманошћу.
– Не знам да ли ћу сакупљати новац од по пет фенинга или у већим апоенима, али бих волио да у наредних макар и десет година сакупим 550 килограма кованица и помогнем ономе коме је потребно – поручио је Бојан.
На питање има ли неку жељу за свој 40. рођендан, овај скромни Крајишник поносно је казао да кад си здрав, надохват руке је срећа.
Предсједница Удружења “Искра” Дијана Берић захвалила је Бојану на овако дивном гесту.
– Људи који су прошли кроз сличне ситуације имају више разумијевања и лакше се поистовјете са свиме кроз шта пролазимо, што је и разумљиво. Захвална сам му и надам се да ће његов примјер бити водиља многима – рекла је Берићева.
Порука
Бојан Марчета је поручио и политичарима и онима који себе називају великим газдама да су им џаба и скупе виле, лимузине и сатови ако не знају оно што имају да подијеле са другима.
– Не желим да такви људи буду узори нашој дјеци, већ хуманитарци попут нашег Александра Аце Батара, који сваке године обезбјеђује пакетиће за дјецу, Милана Миње Савановића и чланова Рукометног клуба “Калуђер”, који сваке године имају безброј хуманитарних акција – поручио је Бојан.