НОВОСТИ

КАКВИ СУ БОРЦИ БИЛИ ТИТО И САВА: Зорка (104) се присјећа борбе против окупатора, једну ствар је Маршал дозвољавао само њој! |

НАЈВЕЋА ИЗДАЈА У ИСТОРИЈИ: У Хрватској овај догађај ни послије 81 године не могу да забораве, ни опросте зликовцу Павелићу! |

ПИСАО О НЕВОЉАМА НАРОДА: Да се не заборави великан Радоје Домановић |

ЗЕКАН ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ КОЊ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Служио је у 2 рата, а акт о његовој демобилизацији чува се као ПОРОДИЧНО БЛАГО |

ПОРАЗ ЗБОГ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ: Турци опљачкали и спалили српски манастир |

ОВДЈЕ СЕ ПИСАЛА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, А НИКО НЕ ЗНА КО ГА ЈЕ ПОДИГАО! Манастир настао је прије Немањића, а ово су ДОКАЗИ |

ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО ГОДИНА ОТКРИВЕНО ЗАШТО ТИТО И ЈОВАНКА НИСУ ИМАЛИ ДЈЕЦЕ! Сазнање је ШОКАНТНО |

ТАЈНУ ПОСЉЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА ЧУВА ОВА ЗГРАДА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Бијела љепотица гдје су се састајали љубавници |

УСПОН СРБИЈЕ, ДИНАСТИЈА ВЛАСТИМИРОВИЋ И НАСТАНАК ПРВЕ ДРЖАВЕ: Историја Срба није почела са Немањићима |

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈИ ВЛАДАР, А ЊЕГОВЕ ОПАСКЕ НА УСТАВ ИЗ 1888. КАО ДА СУ ПИСАНЕ ЗА ОВО ВРИЈЕМЕ |

Одлуку о војној неутралности потребно даље јачати

14/09/2021

Одлуку о војној неутралност Српске и Србије само треба наставити јачати и учинити све да она постане традиционална карактеристика у безбједносној спољној политици, поручено је данас са округлог стола на Факултету политичких наука у Бањалуци.

 

Округли сто

 

Доцент на Правном факултету Универзитета у Београду Милош Јовановић рекао је да је одлука Србије и Републике Српске о војној неутралности више него добра, у интересу обје земље и да може да допринесе очувању националних интереса.

– Она има одређен дубински значај и потпуно кореспондира важној карактеристици нашег српског националног бића, а то је слободарски дух и жеља да увијек будемо независни, што нас је кроз историју скупо коштало – рекао је Јовановић новинарима прије почетка округлог стола.

Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Александар Митић рекао је да ни у Бањалуци ни у Београду не постоји никаква жеља за даљим интеграцијама у НАТО, иако се таква политика оспорава.

– Иако у Бањалуци имамо Резолуцију о војној неутралности Републике Српске, чињеница је да наводни високи представник Кристијан Шмит пре неки дан говори о наставку евроатлантских интеграција БиХ. То је апсолутно непоштовање Резолуције која је донета у Народној скупштини Српске, што је веома лоше – рекао је Митић.

Он сматра да војна неутралност има велику перспективу и у Србији и у Српској, нарочито у односу на геополитичке промјене које се дешавају, не само у свијету и Европи, него и на Балкани.

– Недавно смо имали прилику да видимо интервенцију Русије и Кине, када је ријеч о именовању високог представника, тако да је јасно да се оба ова велика геополитичка актера све више ангажују у региону, не само економски и инфраструктурно већ и политички и безбедносно – рекао је Митић.

Говорећи о најави Русије да ће бити принуђена да повуче одређене кораке, уколико се наставе наводне евроатлантске интеграције БиХ, Митић је рекао да то није пријетња већ веома јасна порука о томе колико се противи томе.

Према његовим ријечима, та порука је упућена свима који притискају Републику Српску, као и онима који ниподаштавају одлуку о војној неутралности, као што је то прије неколико дана учинио Шмит.

Један од организатора округлог стола Жељко Будимир истакао је значај овог скупа да би се показало да је војна неутралност Српске и Србије једно од њихових стратешких усмјерења, те начин на који се чува Српска и њена позиција.

– Циљ истарживача и научника који данас учествују у округлом стоку јесте и да се покаже да процес европских и интеграција у НАТО није исти, те да неутралност Српске зависи од неутралности Србије – рекао је Будимир, професор Међународних односа на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Округли сто о теми „Војна неутралност Републике Српске и Републике Србије – Спојени судови“ организовао је Факултет политичких наука у Бањалуци у сарадњи са Институтом за политичке студије из Београда.

Учесници су Миломир Степић, Срђа Трифковић, Зоран Миливојевић, Милош Јовановић, Милош Јончић, Станислав Стојановић, Александар Митић, Милош Шолаја, Предраг Ћеранић, Срђан Перишић, Невенко Врањеш и Жељко Будимир.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести