НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

Покренута акредитација студијског програма за истраживање ратних злочина

20/05/2024

У Бањалуци је данас представљен други том „Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“, који се односи на злочине из 1993. године.

Атлас геноцида

Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин изјавио је да су два јавна универзитета у Републици Српској покренула акредитацију студијског програма који ће се бавити истраживањем рата и ратних злочина.

 

– Очекујем да сви поступци лиценцирања буду завршени до почетка наредне академске године када ће моћи уписати прве студенте, односно докторанде. Важно је документовати, записати и забиљежити догађаје у Одбрамбено-отаџбинском рату и осталим историјским дешавањима. Уколико чињенице нису забиљежене – биће заборављене – рекао је Гајанин.

 

Он сматра да академска заједница треба више учествовати у истраживању свих ратова и ратних злочина, због чега ће Универзитет наставити да подржава рад Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, као и активности наставника и сарадника на документовању дешавања из Одбрамбено-отаџбинског рата.

 

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић поручио је да су Срби народ који је највише страдао кроз историју на овим просторима, али да се суочавају са међународном неправдом јер многе земље не желе да чују за њихове жртве.

 

Којић је изјавио новинарима, прије почетка промоције Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину, да ово дјело почиње описом страдања Срба у Подрињу, прије свега у Кравици и Скеланима.

 

– У размаку од девет дана попаљена је комплетна српска имовина, убијани су цивили, жене, старци – рекао је Којић.

 

Он је подсјетио и да се 40 одсто првог Атласа односи на злочине над Србима у Подрињу.

 

– Резолуција о наводном геноциду у Сребреници је нешто што ће српском народу тешко пасти. Већ су примијећене тензије и ставили су нам неки терет геноцидног народа, а то нисмо. Срби су страдалнички народ, гинули смо само зато што смо рода православног и били своји на своме. Резолуција је фарса и највећа подвала у историји човјечанства – истакао је Којић.

 

У Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину документовани су једни од најтежих злочина над Србима почињени 1993. године чиме је настављен континуитет убијања српског становништва посебно у Кравици, Скеланима, Чајничу и Казанима.

 

Акценат је стављен на жртве и на то да се сва монструозност злочина над Србима види у томе што су затиране цијеле породице, па овај документ служи и као аргумент приликом изношења доказа и чињеница шта се заправо дешавало у Подрињу од 1992. до 1995. године.

 

Промоцији Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину, у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, представници академске заједнице и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те грађани.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести