Састанак Савјета коалиције која врши власт у Републици Српској, одржан у Бањалуци 16. марта 2023. године, и најава са тог састанка да ће бити сачињена свеобухватна информација о антидејтонском дјеловању не само овдашњих амбасада Велике Британије и САД, већ и британских и америчких дипломата у цјелини, вратила ме је у прошлост, навео је у колумни професор уставног права Милан Благојевић.

британско-америчко управљање над њом.

То су њени почеци који се не смију заборавити, јер су они својеврсни камени међаши нечега што до сада није забиљежено у историји, да се на овакав начин понаша према држави чланици УН-а, што је тешко кршење међународног права.

На томе почива све оно што су овдје и над нама радили бројни високи представници, развлашћујући противправно Републику Српску од бројних њених надлежности, отимајући јој имовину чији је она титулар према Уставу БиХ и Женевским принципима (унијетим и у преамбулу Устава БиХ) из септембра 1995. године о територијалној расподјели између Републике Српске и Федерације, те намећући бројне уставне одредбе и законе на чије наметање ОХР нема овлашћење ни према једном извору права на свијету.

На томе у коначном почива и тзв. програм 5+2. Ријеч је о документу тзв. политичких директора тзв. управног одбора тзв. савјета за примјену мира у БиХ. Наметнули су нам га на противправан начин, кршећи Повељу УН, на свом састанку одржаном у Бриселу 26. и 27. фебруара 2008. године.

Њиме су противправно рекли БиХ докад ће владати над њом и држати је под својом контролом, а с њом и све нас. Казаше ти директори да ће они и ОХР владати над нама док БиХ оствари пет циљева и испуни два услова, без чега нема затварања ОХР-а.

Међу циљеве ти директори наметнуше нешто што је супротно међународном праву и Уставу БиХ, а то је тзв. „прихватљиво и одрживо рјешење питања расподјеле имовине између државе и других нивоа власти“. Намећући то, британско-америчке дипломате као предводници овог свог пројекта, „заборавише“ да међународно право нема норми којима наређује како се у сложено уређеним државама распоређује имовина, коме она припада.

Јер, то су искључиво унутрашња питања тих држава, која се уређују њиховим уставом.

А Устав БиХ ниједном одредбом не прописује да БиХ има своју имовину нити да има надлежност да доноси законе о томе, јер је то имовина ентитета који су на основу Женевских принципа из септембра 1995. године своју територију унијели у БиХ. Зато питања својине на непокретностима на својој територији ентитети уређују својим законима, јер је то њихова надлежност према Уставу БиХ, чиме се ни на који начин не доводи у питање БиХ.

Рекоше нам политички директори и да ће ОХР овдје владати над БиХ и свима нама када испунимо и ове њихове противправне наредбе: 1) прихватљиво и одрживо рјешење за војну имовину; 2) потпуна имплементација арбитражне одлуке за Брчко; 3) фискална одрживост; 4) да нам заживи владавина права, али и да 5) морамо у ЕУ и да потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Међутим, и након тога опет ОХР остаје, јер, казаше политички директори, потребно је да тзв. управни одбор тзв. савјета за примјену мира да своју позитивну процјену ситуације у БиХ. Али не зна се кад ће то бити учињено нити шта све још могу бити услови за такву оцјену.