Око споменика борцима који се гради на тзв. Крашовом паркингу много полемике. Изглед споменика, имена бораца која неће бити уклесана у споменик и на крају сама локација спорне су када је у питању изградања споменика. Градоначелник Станивуковић тврди да су борци и борачка удружења аминовала изградњу споменика, док је стварност другачија. Републичке организације проистекле из одбрамбено- отаџбинског рата нису се никада изјасниле писмено о локацији нити о изгледу споменика.

Споменик палим борцима одбрамбено- отаџбинског рата своје мјесто требало би да има у самом центру града код споменика Бану Милосављевићу, требало би да има

другачији изглед те да у њему буду уклесана имена свих настрадалих бораца из претходног рата, изјавио је предсједник Градског одбора СНСД-а Владо Ђајић и тиме покренуо буру у јавности.

Ђајић је рекао да је изглед споменика споран јер се састоји од 62 стуба који по Станивуковићу представљају 62 бригаде, док је борбених јединица било 210, те да је сама локација спорна јер је скривена од очију јавности.

Имена настрадалих бораца нису требала бити уклесана у сам споменик, па се ипак градоначелник предомислио и након Ђајићеве изјаве рекао да ће имена бити уклесана ,,златним словима“.

Најспорнија је свакако локација споменика, који је како се наводи видљив само из птичије перспективе.

Ипак, градоначенлик тврди другачије, да је споменик ,,ремек дјело“ најбољих архитеката, те да нема никакву ману и даје овај пројекат добио подршку свих борачких организација, што се показало неистинитим.

Републичке организације које су настале у одбрамбено- отаџбинском рату никада се нису писмено изјасниле о локацији нити о изгледу споменика. Борце нико о споменику нити његовом изгледу, а понајмање о његовој локацији службеним путем питао није.

Из Града Бањалука имају правдање за овакав поступак, те кажу да су добили сагласност градских борачких организација, али не и републичких. Градске организације које су пружиле подршку су оне који су под финансирањем Града Бањалука.

Ипак, како сазнајемо до састанка са градским борачким организацијама никада није ни дошло, нити је писменим путем достављена одлука о изградњи споменика, већ након што се у јавности појавила информација да ниједна борачка организација није дала сагласност за изградњу оваквог споменика Станивуковић је брже- боље сазвао телефонски састанак како би добио подршку бар једног дијела бораца. И све то опет без папира.

Станивуковић је знао да неће добити одобрење борачких организација због лоше позиције самог споменика који је скривен од јавности, потом имена бораца која се по првобитном плану нису требала налазити на споменику, те изглед самог споменика, 62 стуба, иако је укупно било 210 борбених јединица.

Из Града су заборавили напоменути да се гради републичко централно спомен обљижје и да је учешће републичких борачких орагнизација неопходно.