Бивши амбасадор Србије и СР Југославије при УН Бранко Бранковић сматра да је руско покретање питања у Савјету безбједности УН због „опасне ситуације око Уставног суда БиХ“ озбиљна иницијатива да се сондира терен за сједницу, гдје би могло да се добије девет гласова у прилог те тачке дневног реда, како би отпочела дискусија.

– Ниједна земља, поготово велике силе, такве ствари не покрећу, поготово ако не мисле озбиљно – рекао је Срни Бранковић, додајући да су Руси све тачно рекли у тој иницијативи у вези са Уставним судом БиХ.

Коментаришући изјаву портпарола сталне мисије Русије при УН Фјодора Стржижовског да је Русија је у Савјету безбједности УН покренула питање опасне ситуације око Уставног суда БиХ, Бранковић је рекао то значи да је на консултацијама, које су практично свакодневне, Русија покренула то питање.

– И сада зависи од тога на који начин ће се то ставити на дневни ред и да ли ће се ставити – додао је Бранковић.

Уколико су покренули кроз Савјет безбједности, Бранковић претпоставља да би они врло радо хтјели да ту тачку дневног реда ставе на сједницу Савјета безбједности УН и да се о томе расправља.

Он је појаснио да, да би нешто дошло на дневни ред Савјета безбједности, потребно је да постоји приједлог, али на Савјету се гласа о такозваном дневном реду.

– Када је ријеч о гласању око дневног реда, то се у УН зове процедурално питање. А, код процедуралног питања да би се нешто усвојило као дневни ред потребно је девет позитивних гласова /од 15 чланица/. Најважније је што ту право вета не постоји и оно се не примјењује – рекао је Бранковић.

Бранковић је подсјетио да се право вета примјењује по процедури и Повељи само на питања суштине, то значи резолуције и слично.

– Ако Руси то покрену у оквиру претходних консултација са члановима Савјета безбједности и процјене да имају девет позитивних гласова, они ће званично затажити од предсједника Савјета безбједности да одмах сазове Савјет, што је он дужан да уради, јер не може одгађа без обзира на то што Британац тренутно предсједава Саветом безбједности – навео је Бранковић.

Он је указао да се то онда стави на дневни ред и уколико за то има девет позитивних гласова – дебата почиње.

– Да ли ће се и шта ће се усвојити, да ли ће то бити нека резолуција, предсједничко саопштење, да ли ће бити саопштење Савјета безбједности – то је ствар даљег развоја у току дебат – истакао је Бранковић.

Према његовим ријечима, уколико Руси процијене да имају гласове, они ће званично затражити сједницу и предложити тај дневни ред.

– Ако имају девет гласова, нема проблема, то пролази, јер у процедури не постоји право вета – рекао је Бранковић.

Он је појаснио да, према процедури, сједницу Савјета безбједности УН може да предложи и она мора да се сазове када тражи неко од 15 чланова Савјета безбједности.

– Тада предсједник мора то да уради, као и у случају да то тражи генерални секретар УН – нагласио је Бранковић.

Чланица УН може да затражи сједницу преко некога ко је члан Савјета безбједности, а постоји само једна ситуација када може свака чланица да затражи сједницу Савјета и она мора да се одмах сазове, а то је ако је на ту земљу која тражи извршена оружана агресија.

Савјет безбједности практично на дневној бази, ако је ствар озбиљна, има јако много консултација, али не у главној сали, о томе шта ће бити на дневном реду и шта ће бити са приједлозима резолуција.