Историографска прича у којој је главни лик Стефан Мали, као и о стању у Црној Гори прије, за, и послије њега, површна је и непотпуна. А, стварна прича о Стефану Малом (Шћепану Малом) превише је комплексна.

Тог 17.10.2017. навршило се 250 година од како је на Општецрногорском збору  Стефан Мали свечано проглашен за владара Црне Горе. Обиљежавање овог великог и значајног јубилеја била је прилика је да се уради оно што је давно требало урадити – поставити црногорског владара Стефана Малог на највиши пиједестал. То му по заслузи и припада. Иако је Црном Гором веома успјешно владао 1767-1773 и даље је “персона нон грата”, пуна два и по вијека.

Факсимил насловне стране књиге Стефана Зановића о Стефану Малом, публиковане 1784. у Паризу и портрет из те књиге, који се приписује Стефану Малом (немали број сматра да је то заправо портрет Стефана Зановића који је био опчињен Стефаном Малим), подсјећа Башта Балкана.

О црногорском владару Стефану Малом постоји потпуна контрадикторност између историографских факата и става који је о њему заузела званична историографија а који је изграђен обједињавањем мноштва неистина које су изречене на рачун Стефана Малог.

“Писали су за њега да је варалица, протува, лудак, кукавица, шарлатан, преварант, брођага, обманшчик, ветрогоња, лажов, скитница.” Писали су и да је био деспот, да је био слабић у физичком и сваком другом смислу, да је био неписмен, мутав, наказа, човјечуљак неспособан за било што, да је био склон јелу и пићу.

Историографска прича о Стефану Малом и стању у Црној Гори прије, за, и послије њега, површна је и непотпуна. И даље на снази карикатурална прича како је једног дана у традиционалну, патријархалну, јуначку и чојску Црну Гору дошао неписмени и мутави травар, страшљиви скитница склон игри и забави, јелу и пићу, који је у некој забити ударио шаком о сто и изговорио да је баш он васкрсли руски цар Петар ИИИ, да би одмах након тога постао неприкосновени господар Црне Горе.

А, стварна прича о Стефану Малом је превише комплексна. За највећи дио стручне и лаичке јавности Стефан Мали је највише застиђе у историји Црне Горе – на основу “пресуде“ коју су му изрекли историографија и књижевност. Међутим, кад се сагледају фактографски евидентирани резултати његове шестогодишње владавине произилази де је Стефан један од најзнаменитијих владара у цјелокупној црногорској историји.

Резултате Стефанове владавине историографска литература готово у потпуности занемарује и предност даје неистинама. “Старији историчари виђели су у њему авантуристу и самозванца, који је прекинуо владавину куће Петровића. Новији историчари који су се, углавном узгредно, бавили Шћепаном Малим, истицали су његову државничку мудрост, који је низом мјера учврстио власт и успио да заведе ред и мир у Црној Гори. Такви површни закључци о Шћепану Малом одржали су се и до данас у нашој науци.”

“Готово ни о једној личности из историје Црне Горе није толико писано на нашем и страним језицима – руском, италијанском, француском, енглеском, немачком, чешком, турском – колико о Шћепану Малом.

О њему су објављиване вести у новинама и годишњацима: Аннуал Регистер, Ле Цоуриер, СПб. Ведомости, М. Ведомости. Објављене су и збирке докумената из Хисторијског архива Дубровника, Архи ва спољних послова Русије, Државног архива Венеције и Хисторијског архива Задра, па и поред тога о овој знаменитој и харизматичној личности није речено све оно што је требало да се каже, нити је њего во дело представљено онако како је могло да се представи.“

Неистина је да се звао Шћепан Мали:

На отиску његовог печата ћирилицом је исписано: Б.(ожјом) М.(илошћу) Стефан Мали.

Неистина је да је Стефан Мали био Србин, Хрват, Рус…:

Стефан М. Љубиша у приповјетци “Шћепан Мали” кроз лик Теодосија Мркојевића завапи како Стефан Мали барем не би “који остатак Немањића, Балшића, Црнојевића, ни по јада, но лажац из бијела свијета који нема ни дома ни рода.“ Оно што је Љубиша призивао да буде тврдио је историчар др. Душан Лекић.

”Интересантна је историја овог човјека. Синовац Балше ИИ, под чијом влашћу се налазаше Кроја у Албанији, предак је Шћепана Малог.“

Овај Балшић, наводи Лекић, одлази у Венецију да код руског амбасадора при Млетачкој Републици преведе на руски језик своја документа, и да по обављеном послу оде у Котор а одатле у манастир Стањевиће ђе га дочекују владика Сава и главари. ”Кад су главари прегледали документе, они се увјере да је >Балшић< законити насљедник престола Црне Горе, позову Саву да му предаду световну власт, а народу објаве да је Балшић њихов законити господар.“

Синовац Балше ИИ под чијом влашћу је била Кроја је Константин, син Ђурађа И. Константин и његов полу(брат) Ђурађ имали су најмање по 2 сина.

Константинов грб је двоглави орао а не вучја глава. Балшићи нијесу изумрли 1421. смрћу Балше ИИИ, како тврди званична историографија. У Улцињу је до 1917. постојала надгробна плоча коју је 1563. подигао Ђурађ Балшић, себи и наследницима. На њој је био исклесан двоглави орао. Тај гроб је могао подићи само неки потомак Константина Балшића, или његовог (полу) брата Ђурађа. С обзиром да је на надгробној плочи био исклесан двоглави орао, Константинов грб, то упућује на његово потомство.

Грб Стефана Малог такође је двоглави орао. Архимандрит Авакум Милаковић причао је како је Стефан Мали једном приликом на градским бедемима Котора видио “грб српскога краља Стефана Силнога. Кад је видио овај грб почео је плакати.” Није Стефан Мали заплакао зато што је видио грб Стефана Немањића, него ће прије бити да је заплакао зато што је видио двоглавог орла – свој грб, и како изгледа грб својих предака Балшића.

Млечани су једном приликом послали Стефану сердара Бујовића да га подмити, да иде из Боке да их не завађа с Турцима. Стефан га врати “с оваквом поруком: да међу њима нема мира док му не пошљу кључеве од Будве, Бара, Драча и Улциња, које су Млечићи преваром отели Балшићима, пак три продали Отомановићу.”

Један дубровачки доушник обавјештава Мало вијеће: “Лесандро Бритвижић, Влах, судит (поданик) млетачки дошо је у мене у кући и када смо се нашли сами реко мие – да знаш што ја знам и што мени говори зар Стиепан Мали лиепо би ме твоја Господа даровали, (ј)ер речени Стиепан Мали мисли отет земље које су црногорске… Истовремено када је ова вест саопштена дубровачкој влади, Стјепо Сауличић је изјавио пред једним маловећником… да Шћепан Мали окупља војску са којом намерава да заузме и опљачка Витаљину и Конавле. Када је упитан ‘зашто то хоће’, одговорио је – за то што је то његова старевина.“ Ови примјери иду у прилог тврдњи да је Стефан Мали био Балшић.

НАПОМЕНА: Највећи дио цитата је из двије књиге др. Растислава В. Петровића – „Шћепан Мали загонетка историје“ из 1992. и „Шћепан Мали загонетка је решена“ из 2001. године