Цвијановићева је, када је ријеч о БиХ, истакла да хидроенергетика представља огромну развојну шансу, те једну од стратешких и још недовољно искориштених привредних грана.

„У складу са тим, наши развојни планови за будућност у великој мјери почивају управо на инвестицијама у сектору енергетике чији је значај у глобалним оквирима данас већи него икада у прошлости. Нажалост, у БиХ кратковидни политички интереси пречесто имају примат над елементарном економском логиком“, указала је Цвијановићева, обраћајући се на Конференцији о средњорочном прегледу спровођења циљева акције „Вода за одрживи развој“ за период 2018-2028. године.

Она је навела да су због тога многи важни хидроенергетски пројекти, које Република Српска намјерава реализовати заједно са Србијом, предмет бесмислених опструкција и блокада од појединих политичких актера.

„Ипак, то не умањује нашу опредијељеност да у максималној мјери, за опште добро, искористимо хидропотенцијале који су наша велика развојна шанса и компаративна предност. Свакако, коришћење хидропотенцијала у развојне сврхе подразумијева и висок ниво свијести о неопходности очувања животне средине.

На путу развоја, дужни смо да тежимо очувању природних потенцијала, јер уколико угрозимо нашу планету, нарушимо климу и екосистем, загадимо наша мора, ријеке и језера, довешћемо у питање сопствену егзистенцију“, појаснила је Цвијановићева.

Она је указала на овом скупу да ограниченост природних ресурса и њихова убрзана потрошња представљају један од највећих изазова данашњице.

„Посебно јер је ријеч о теми за коју можемо рећи да јој, с обзиром на њен непроцјењив значај, никада не можемо посветити толико пажње колико заправо заслужује“, истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да се у свијету, који од краја прошле године насељава више од осам милијарди становника, питање ресурса, њихове рационалне употребе и равномјерне дистрибуције, намеће као приоритетно, те захтијева од држава, међународних организација и других субјеката брзе одговоре и одржива рјешења.

„Потреба за проналажењем одрживог рјешења утолико је већа када је ријеч о виталном, есенцијалном и незамјењивом ресурсу какав је вода. Илустрације ради, када би се комплетна залиха свјетске воде ставила у бокал од четири литра, питка вода која нам је на располагању стала би у једну кашику“, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, то додатно указује на обавезу одговорног и рационалног коришћења воде, чак и у оним дијеловима свијета који немају проблем са њеним недостатком.

„Вода је одувијек била вишедимензионалан ресурс, а њена употребна вриједност увелико је превазилазила функцију задовољења основних људских потреба. Непроцјењива је важност воде за очување наше животне средине, регулацију климатских услова, као и за одржив економски развој, поготово у областима као што су пољопривреда, индустрија и енергетика“, навела је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.

Она је нагласила да је модернизација сектора водних услуга стратешки приоритет БиХ у области заштите околине и неопходан корак у правцу интеграције земље у ЕУ.

Суштински, додала је Цвијановићева, подршка је и спровођењу Агенде одрживог развоја до 2030. године.

„Осим тога, модернизација сектора вода у БиХ захтијева изразито велика улагања, која изискују значајну међународну финансијску подршку. С циљем да се обезбиједи дугорочно одржива подршка, посебно у улагања у области инфраструктуре, кључни међународни развојни партнери у земљи – попут ЕУД, ЕБРД, ЕИБ, Свјетске банке, УНДП, те амбасада Швајцарске, Шведске и Чешке – основали су још 2020. године Савез за воде БиХ“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да су ови међународни развојни партнери изразили спремност да користе Савез за воде БиХ као савјетодавну и координациону платформу с циљем подршке институцијама БиХ у модернизацији сектора водних услуга, онако како су зацртани у Заједничкој визији за унапређење водоснабдијевања и осавремењивање управљања отпадним водама у БиХ /2021-2028/.

На темељу оваквог заједничког приступа, појаснила је Цвијановићева, Савез за воде БиХ наставља да сарађује са властима у БиХ и подржава њихове напоре у спровођењу неопходних реформи и системских промјена и даљег усклађивања са ЕУ регулативом у сектору водних услуга.

Према њеним ријечима, несташица воде, њено загађење и поплаве у многим дијеловима свијета доприносе томе да ризици повезани са водом годинама уназад буду на самом врху листе највећих глобалних пријетњи.

„Око једне четвртине свјетског становништва и даље нема приступ услугама питке воде којима се сигурно управља, док скоро четири милијарде људи или готово половина наше популације, немају санитарне услуге којима се безбједно управља.

Поражавајуће и страшно звучи податак УНИЦЕФ-а према којем је 2015. године око 300 хиљада дјеце млађе од пет година преминуло због лоших хигијенских услова и неадекватне воде за пиће. Не смијемо игнорисати овако ужасне трагедије које се широм свијета свакодневно дешавају“, нагласила је Цвијановићева.

Она је навела да ово није изазов који појединачне државе могу самостално превазићи, те да је зато потребно уложити додатне заједничке напоре како би у наредним годинама сви људи имали приступ питкој води, као и одговарајуће санитарне услове.

„Веома је важно што и данас, на Свјетски дан вода, имамо прилику да дискутујемо о овим изазовима, јер сам свјесна да од њиховог превазилажења зависе бројни људски животи, а дугорочно гледано и судбина наше планете.

Ако постоји циљ који треба да нас уједини, без обзира на све друге глобалне изазове, разлике и међусобне ривалитете, онда је то обезбјеђивање довољно количине воде, као и адекватних санитарних услова за све људе на свијету“, изјавила је Цвијановићева.

Захваливши на свему што се ради и предузима у вези са овом темом, као и на прилици да се обрати, Цвијановићева је рекла да је привилегија данас бити овдје и дискутовати о теми која је суштински важна за цијели свијет, а слободно се може рећи и за будућност човјечанства.