Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да су сви пробеми у БиХ искључиво политичке, а не безбједносне природе и да је бесмислено позивати на распоређивање додатних међународних снага у БиХ.

Цвијановићева је указала да о томе свједоче и поруке свих релевантних актера попут Еуфора и НАТО, који безбједносну ситуацију у БиХ оцјењују као стабилну.

– Захтјеви да НАТО распореди своје снаге су бесмислени захтјеви испразних политичара који причом о наводној угроженој безбједносној ситуацији настоје да привуку пажњу међународног фактора – рекла је Цвијановићева за београски „Курир“.

Она је оцијенила да су то тенденциозни позиви, најчешће из Сарајева с намјером да Републику Српску прикажу као реметилачки фактор.

– Они то упорно раде, а сарајевски ормари им пуни скелета. То представља и њихов својеврсни бијег од унутрашњег дијалога, који за разлику од додатних страних трупа, једини може да допринесе рјешавању отворених политичких питања у БиХ – рекла је Цвијановићева.

Одговарајући на питање шта Република Српска може да очекује од сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ заказане за 22. август и да ли ће бити ријешена
институционална криза, Цвијановићева је рекла да је попуњавање Савјета министара обавеза која произлази из договора са партнерима из Федерације БиХ, а не било какав уступак Српској.

– Уосталом, прописана је и обавеза у погледу заступљености конститутивних народа у саставу Савјета министара, тако да је та ствар јасна. Ипак, мислим да је позитиван сигнал то што смо постигли одређени договор о именовању министра финансија из реда српског народа, усвајању неколико закона који су важни за наставак европског пута БиХ и наравно, формирању радне групе чијим радом би се требало доћи до реформе Уставног суда БиХ и ријешити настала криза – рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева очекуја да се наставе разговори о свим важним темама и да се рјешавају
питања од интереса за све народе које представљају у институцијама.

Одговарајући на питање да ли ће се разријшити криза са Уставним судом БиХ и који је излаз из ситуације, Цвијановићева је рекла да Република Срспка није одговорна за кризу насталу доношењем неуставних и незаконитих одлука од Уставног суда БиХ, тако да ни кључ њеног рјешавања није у њеним, већ у нечијим другим рукама.

– Ми смо свакако спремни да пружимо допринос њеном рјешавању, али лоптица је првенствено на страни актера у Сарајеву. Ми смо јасно рекли да овакав Уставни суд, у којем три странца заједно с представницима једног народа континуирано доносе неуставне одлуке на штету Републике Српске, за нас није прихватљив – рекла је Цвијановићева.

Она је указала и да реформа Уставног суда представља један од захтјева Европске уније, јер није нормално да било која земља у 21. вијеку, а поготово не кандидат за чланство у ЕУ, у својим институцијама толерише странце који доносе било какве одлуке.

– То је редицив неких прошлих времена па и вијекова, и мислим да је крајње вријеме да коначно искорачимо из тог полуколонијалног положаја – рекла је Цвијановићева.

Говорећи о испуњавању 14 пироритета неопходних за приступање БиХ ЕУ, Цвијановићева је навела да су представници Српске партнерима из Федерације БиХ предложили да се паралелно отвори процес рјешавања свих 14 приоритета, иако међу њима има неколико веома
сложених са становишта Српске.

Она је оцијенила да је то фер приједлог и према њима и према самој ЕУ.

– Ако смо ми спремни да отворимо неке за нас тешке теме, онда исто то очекујемо и од партнера из ФБиХ. Оно што охрабрује јесте то што смо и о Уставном суду направили неки начелни договор, али он тек треба да заживи у пракси. То свакако јесте једно од најважнијих питања за нас из Републике Српске, а вјерујем и за цијелу БиХ, јер је ријеч о институцији која је, уз Канцеларију високог представника, највећи генератор политичких и институционалних криза у БиХ у посљедњој деценији –  рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су најаве референдума о статусу, а не о отцјепљењу Српске увијек реакција на одређене процесе којима се грубо нарушава дејтонска и уставна позиција Републике Српске у оквиру БиХ.

– Ми не можемо и никад нећемо прихватити процес тихе централизације БиХ, јер
на то нисмо дали сагласност у Дејтону. Ми смо легалисти и залажемо се за оно што пише у Уставу и Дејтонском мировном споразуму. Према томе, одговорност није на нама, већ на онима који желе да илегално наруше тешко постигнути договор и баланс три конститутина народа – рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да ће се званичници Српске таквим настојањима увијек супротставити и да ће користити сва политичка и правна средства да заштите уставну позицију Републике Српске.