Ђурђевдан је празник који се сматра за границу између зиме и љета, везано за овај дан постоје обичаји који су се поштовали од давнина, а практикују се и данас за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве.

Ђурђевдан је празник са јако много народних обичаја, али и магијских радњи које су нам остале од паганских прекада, везаних за заштиту, здравље и плодност.

Обичаји и вјеровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и прије него што је примљено хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео мјесто старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору! Понегдје је обичај да се ово кићење зеленилом врши на сам Ђурђевдан прије зоре.

Сматра се да на Ђурђевдан дјелују вјештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре како би заштитили себе и село. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама да би се сачували од града. Обичаји везани за Ђурђевдан се врше прије изласка сунца, и то често на ријеци.

Жене и дјевојке донесу увече кући “омаје” тј. воде са воденичког кола, а у новије вријеме са извора или чак и чесме ван куће, с намером да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне, као омаја од кола и невоља отече од њих као вода од извора! У ту воду ставе различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом умивају да “сперу” невољу.

Вјеровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће љето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља прије Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем “да буду напредни као врба”, ките здравцем “да буду здрави као здравац”, копривом “да коприва опече болести са њим”, и селеном “да им душа мирише као селен”.

Ђурђевдан је и Крсна слава многих породица.