Свети свештеномученик Јануарије био је епископ у италијанској регији Кампанији.

У вријеме гоњења Максимилијана био је изведен пред суд и подвргаван разним мукама, које је он са стрпљењем и храброшћу поднио. Кад су га бацили на огањ, да га живог спале, огањ се расхладио невидљивом росом, и мученик неповријеђен остаде насред огња захваљујући Богу на ономе што му је подарио.

Када су виђели да му ватра огња не може ништа, стругали су му кости гвозденим четкама, док кости нису кренуле саме да пуцају, а он је и то стоички поднио. Његов сљедбеник, свештеник Фауст гледао је муке свога духовног вође, а онда су и њега везали, па су га заједно са епископом бацили у тамницу.

У истој тамници били су због вјере у Христа и ђакони путеолски Прокул и Сосије, и два хришћанина Евтихије и Акутион. Свих седам бацили су сутрадан пред звијери.

Али звјери их не такнуше. Тада су их све мачем посјекли, а хришћани града Неапоља пренијели су тајно тијело светог Јануарија у свој град и положили у цркву.

До дана данашњег безбројна чудеса појавила су се на гробу овог светитеља. Између многих чудеса запамћено је и то, да је једна удовица, којој бијеше умро син јединац, узела из цркве икону светог Јануарија и положила на свога мртвог сина молећи се светитељу. И син јој је оживио. Свети Јануарије часно је страдао 305. године.