Прошло је 108 година од страдања 45.791 Србина интернираног у нркадашњи аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата.

То је био први концентрациони логор у модерној Европи у 20. вијеку.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16.“, која је урађена приликом освештања споменика 1938. године.

Према подацима из књиге „Добојски логор“, аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести сакагије.

У логор је до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којима 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало

Академију, поводом 108 од страдања добојских логорша, је организовала Медицинска школа у Добоју уз подршку свештенства добојског Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла и Градске управе Добој.

Професор православне вјеронауке у Медицинској школи ђакон Владо Мојевић одржао је историјски час с циљем да подстакне грађане и првенствено ученике средњих школа да чувају и његују историју о највећем српском стратишту током Првог свјетског рата о коме се врло мало зна и које још увијек није у довољној мјери истражено, јавила је Срна, пренио Глас Српске. Током бесједе Мојевић је навео да је Добој, од вароши која се тек почела развијати, од 27. децембра 1915. године постао највеће српско стратиште и губилиште.

„Аустроугарска је формирала први концетрациони логор у модерној Европи, искључиво намијењен за Србе који су довођени из пограничних дијелова БиХ и Србије како би се раздвојили Срби са обје стране Дрине, на начин да није биран ни узраст ни пол“, каже Мојевић.

Он је навео податак да је само у априлу 1916. године умрло и глађу измучено 643 ђеце.

Мојевић је најавио да ће сваког 27. децембра бити организована свечана академија у знак сјећања на страдалнике добојског логора за Србе који је основан 27. децембра 1915. године и био у функцији до 5. јула 1917. године.

На свечаној академији, која је одржан у амфитеатру Административног центра града, учествовале су драмска и историјска секција Медицинске школе, уз наступ Ђечијег црквеног хора „Јавор“.

Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.

На молбу и иницијативу професора православне вјеронауке Владе Мојевића уз подршку директора Медицинске школе Милене Дамјановић, Републички педагошки завод Републике Српске донио је одлуку да се сваког 27. децембра у свим средњим и основним школама Републике Српске посвети један час на успомену о страдању Срба у Добојском логору 1915-1917. године.

Препорука је да школе у план излета и екскурзија могу уврстити посјету Спомен-комплекс у храму Светих апостола Петра и Павла и спомен-костурницу који су подигнути у спомен овим страдалим мученицима.

Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла грађен је од 1931. до 1937. године под покровитељством руководства Краљевине Југославије, а као задужбина Срба са свих простора у помен српским жртвама аустоугарског режима пострадалих у добојском логору од 1915. до 1917. године.

Уз спомен-храм подигнута је спомен-костурница у којој је сахрањено 5.000 српских жртава из масовних гробница око Добоја.

Спомен-комплекс је 18. септембра 1938. године освештао Његова светост патријарх српски Гаврило (Дожић), а већ 31. децембра исте године одржан је Свесрпски сабор.

Током Другог свјетског рата, захваљујући Елени Пулфер, спријечена је намјера усташа да се црква минира и она је претворена у војни магацин, док је спомен-костурница уништена. Спомен-костурница је обновљена 1954. године без крсног знамења. Крст је враћен након оснивања Републике Српске.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.