Лидер СНСД-а Милорад Додик истакао је у ауторском тескту за Глас Српске да је Република Српска опет побиједила против противника који су мислили да је довољно да ударе али нису разумјели најважније, а то је да њена снага извире из народа који никада није знао да клечи.

Додик је нагласио да Република Српска није његова политичка опција већ завјет, постојбина предака, завјештање потомцима, а њена одбрана морање, не избор.

Ауторски текст Милорада Додика Срна преноси у цијелости:

Побиједила је Република Српска. Опет.

И није побиједила зато што је била гласнија, дрскија или бројнија – побиједила је зато што је била чвршћа, паметнија и досљеднија од свих који су жељели да јој пресуде. Побиједила је по правилима која нису била наша, у утакмици коју нисмо бирали, против противника који су мислили да је довољно да ударе да би нас сломили.

Нису разумјели најважнију ствар: снага Републике Српске извире из народа, а не из функција. Сарајево је у мени тражило непријатеља. Ја сам у Српској гледао народ. Сарајево своју политику гради на опсесији. Опсједнути су мноме, јер им сметам да буду оно што никад неће постати – господари Босне и Херцеговине.

Опсједнути су Републиком Српском, јер је желе мању, слабију, тишу или сасвим угашену. Али ја нисам водио политику опсесије. Водио сам политику пријатељства, стабилности и самопоштовања. Док су они цртали непријатеље – ја сам градио мостове.

Док су они призивали хаос – ја сам чувао мир.

Док су они нападали функцију – ја сам бранио институцију.

Република Српска није моја политичка опција. Она је мој завјет. За многе у Сарајеву Српска је геограФски простор који би најрадије избрисали са карте.

За мене, она је много више: постојбина предака, завјештање потомцима, доказ да се најтежи путеви прелазе кад народ зна шта брани.

И зато је одбрана Републике Српске морање, не избор. Не за мене – него за сваког честитог Србина, ма гдје живио. Сањали су мој крај, па онда крај Српске. А ја сам правио планове за нови почетак.

Ни први пут, ни посљедњи пут. Навикли су да потцјењују оно што не разумију. Када сам одлучио да направим корак уназад, многи су се понадали да је то мој крај. Нису схватили да се велики кораци унапријед праве тако што се понекад свјесно одступи уназад – не ради себе, него ради народа.

Показао сам да ми функција није светиња. Република Српска јесте. Функције пролазе. Народ остаје. Државотворност остаје.

Сарајево данас слави побједу коју није остварило. И баш у томе је њихова слабост. Они су жељели понижење, хаос, слом институција Републике Српске. Умјесто тога добили су стабилност, јединство и народ који је још једном показао коме вјерује кад је најтеже.

Сарајево има привид да је побиједило. Али привид је све што имају. Јер ко год мора да измишља побједу – тај је већ изгубио.

А Република Српска?

Република Српска иде даље. Мирна. Снажна. Достојанствена.

Са народом који зна да бира и лидерима који знају да носе терет времена. Ја нисам завршио своје планове. Нисам завршио своје борбе. Нисам завршио своју обавезу према Српској. И колико год нас покушавали зауставити, једно не могу побиједити: Снагу народа који никада није знао да клечи. Српски народ!