НОВОСТИ

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

КНЕЗ СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

ХЕРЦЕГОВЦИ ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

ЗНАТЕ ЛИ ЗА ХРАБРУ ДЕСЕТУ ИРСКУ ДИВИЗИЈУ? Пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије! |

СРПСКИ ВЛАДАРИ СУ НАЈВИШЕ ЖЕНИЛИ ЖЕНЕ СА ОВИМ ИМЕНИМА: Ово су биле најмоћније СРПСКЕ ПРИНЦЕЗЕ, краљице и царице! |

|

ТЕСЛИНА МАЈКА БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА ЖЕНСКА ФИГУРА У ЊЕГОВОМ ЖИВОТУ: Ослободила га је порока, а била је рођака ЈОВАНКЕ БРОЗ |

БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА СРПКИЊА КОЈА ЈЕ СУЛТАНУ РОДИЛА НАСЉЕДНИКА: Завршила је у харему као робиња, а скончала у језивим мукама |

ИМАО ЈЕ НАДИМАК КАКАВ НИКО ВИШЕ НЕМА Богатство дијелио са сиромашнима и болеснима! |

Додик подржао обнову Спомен-храма у Добоју

04/06/2023

Донаторској вечери за потребе обнове комплекса Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју вечерас се одазвао велики број донатора, а акцији су подржали Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије и предсједник Републике Српске Милорад Додик, изјавио је старјешина храма протојереј-ставрофор Мирко Николић.

 

 

У писму подршке овом пројекту предсједник Српске Додик поручио је да се обнављањем духовних светиња чува традиција и култура православног народа.

Додик је истакао да је поносан и благословен народ који има воље и хтијења да гради и обнавља оваква знамења, која у свакој заједници окупљају, прије свега, младе људе, гдје стичу и промовишу духовне вриједности и хришћанске врлине.

Николић, који је и архијерејски намесник добојски, рекао је новинарима да су владика Фотије и предсједник Додик били спријечени да присуствују вечерашњем скупу.

Он је изразио задовољство што је ову активност подржало стотинак донатора из Добоја и других локалних заједница, између осталог, из Тешња у ФБиХ.

Према његовим ријечима, објекат храма је реновиран, покривен и фрескописан прије двадесетак година, а да сада предстоје радови на уређењу порте, односно поплочавање, постављање нове ограде и расвјете, хортикултурно уређење.

Николић је навео да је много посла и да трошкови усљед поскупљења грађевинског материјала превезилазе првобитно пројектовани износ од 200.000 КМ.

Он каже да се постепено приступа уређењу Спомен-храма Светих апостола Петра и Павла у чијем комплексу се налази и спомен-костурница „Добојски логор 1915-1917“, с обзиром да је прошле године Свети архијерејски сабор у Београду прогласио мученике Епархије зворничко-тузланске, а међу њима и жртве добојског логора пострадале током Првог свјетског рата.

„Од ове године уводи се њихово празновање, а и сам храм Светих апостола Петра и Павла грађен је као спомен-храм жртвама добојског логора“, рекао је Николић.

Замјеник градоначелника Добоја Славко Ковачевић каже да вечерашњи скуп представља саборовање, да је поносан што је храм Светих апостола Петра и Павла био домаћин Његовој светости патријарху српском Порфирију 18. августа 2021. године поводом славе града Добоја – Преображења Господњег.

Ковачевић је поручио да Градска управа Добој подржава рад свих вјерских заједница у овом граду.

Донаторској вечери, која је уз богат културно-умјетнички програм одржана у хотелу „Парк“ у Добоју, присуствовао је и начелних општине Петрово Озрен Петковић.

Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла грађен је од 1931. до 1937. године под покровитељством руководства Краљевине Југославије као задужбина српским жртвама аустоугарског режима пострадалим у добојском логору од 1915. до 1917. године.

Уз спомен-храм подигнута је спомен-костурница у којој је сахрањено 5.000 тијела српских жртава из масовних гробница око Добоја.

Спомен-комплекс је 18. септембра 1938. године освештао Његова светост патријарх српски Гаврило Дожић, а већ 31. децембра исте године одржан је Свесрпски сабор.

Током Другог свјетског рата, захваљујући Елени Пулфер, спријечена је намјера усташа да се црква минира и она је претворена у војни магацин, док је спомен-костурница уништена.

Спомен-костурница је обновљена 1954. године без крсног знамења. Крст је враћен након оснивања Републике Српске.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести