Министар културе и информисања Србије Маја Гојковић упозорила је да се спроводи такозвани „меки притисак“ на српску вјерску и културну баштину на Косову и Метохији, у покушајима да се она уништи, фалсификује и избрише.

Министар културе и информисања Србије Маја Гојковић

Гојковићева је рекла да је српско културно благо на Косову и Метохији деценијама уназад до данас изложено различитим врстама насиља и пријетњи, отвореним насртајима и физичком уништавању, као и свакодневним кампањама и притисцима, покушајима брисања и фалсификовања.

Обраћајући се на почетку дводневног скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног насљеђа на Косову и Метохији“, који у Београду организује Српска академија наука и уметности /САНУ/, Гојковићева је истакла важност јединства државних органа, Српске православне цркве и бројних других друштвених актера по том питању.

– Сви они који претендују на нашу културну баштину рачунају на то да брисање меморијалних трагова постојања једног народа протоком времена трајно уништава његово сећање и идентитет. Али ниједан покушај крађе историје и идентитета не може да избрише дубоко укорењену свест о културним коренима нашег народа – нагласила је она.

Гојковићева је напоменула да је споменичко насљеђе на Космету аутентични свједок и мјесто настанка српске државе и Српске православне цркве и културе српског народа, те да представља кључни елемент националног, културног и духовног идентитета српског народа.

– Истовремено оно је важан и препознати део културног наслеђа Еворпа и света и на томе морамо да инсистирамо – рекла је Гојковићева, подсјетивши на међународне конвенције о суверенитету једног народа над својом баштином.

Гојковићева је напоменула да је од 1999. године до данас неповратно уништен дио српске средњовијековне, духовне и културне баштине од суштинског значаја за српску историју.

– Време је показало да привременим институцијама самоуправе у Приштини недостаје и стручност и воља да воде бригу о српском културном наслеђу, што су константовале мисије Унеска и Савета Европе – нагласила је она, те подсјетила да су у мартовском погрому 2004. године уништени бројни српски манастири, цркве, 10.000 фресака, икона и многих других вриједних реликвија и црквених књига.

Управо зато, нагласила је она, недавни захтјеви Приштине да се српски манастири избришу са Унескове листе свјетског насљеђа у опасности, звуче у најмању руку цинично.

– Очување нашег културног наслеђа је један од услова опстанка српског народа на Космету, што спада у приоритете културне политике наше земље – рекла је она.

Као примјер „меког притиска“ на српску вјерску и културну баштину она је навела и изградњу пута поред манастира Дечани из 14. вијека, као и представљање остатака православног храма Светог Николе на Новом Брду као етнички албанске средњовијековне локације.

Предсједник САНУ Владимир Костић истакао је да су за ову институцију приоритет свих приоритета проблеми везани за Косово и Метохију, те навео да се српски народ данас суочава са негирањем, провокацијама и отимањем суштине српске културне баштине у овој српској покрајини.

Он је рекао да је српски народ суочен са угрожавањем и уништавањем српске баштине, са кривотворењем њеног идентитета, уз болну равнодушност моћних.

– Морамо се борити зубима и ноктима – рекао је Костић, те додао да су кључне ријечи за српско умјетничко насљеђе на Космету – идентитет, значај и угроженост.

Дводневни научни скуп „Заштита, очување и афирмација српског културног насљеђа на Косову и Метохији“, који данас и сутра организује САНУ, посвећен је утврђивању и анализирању садашњег стања српског културног наслеђа на Косову и Метохији, његове угрожености и сагледавању дугорочних пријетњи његовом опстанку.

На скупу учествују еминентни стручњаци из области херитологије, заштите споменичког насљеђа, историјских наука, етнологије, лингвистике и правних наука.

Извор: РТРС