НОВОСТИ

Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одјевених, недоучених…” |

ПЈЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПОСВЕЋЕНА АМФИЛОХИЈУ: Вјечне ријечи дирају у најдубљи дио душе |

ЗА ЊОМ ЈЕ ПЛАКАО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Најљепша кћерка цара Николаја другог несуђена је југословенска краљица, трагичне судбине |

НАЈМОЋНИЈИ СРПСКИ ВЛАДАР НАКОН МАРИЧКЕ БИТКЕ: Жупана Николе се плашили сви српски великаши, а највише кнез Лазар |

ГДЈЕ СРБИ ГРИЈЕШЕ, А СВЕТИ ОЦИ СУ ОБЈАСНИЛИ: Добар човјек све људе види као добре, а зао и лукав презире и праведнике! |

ОСТАВИЛИ СУ НАМ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА, ЧАК ОСАМ ЈЕ У УНЕСКОВОМ РЕГИСТРУ! Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека! |

НАЈБОЉИ ВОЈНИК СВОГ ВРЕМЕНА! Знате ли да је Душан Силни био ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА? |

НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА! Познати у свијету, чувају српска блага, уништавани, пљачкани и паљени, али опстали |

НИЈЕМЦИ СУ МИСЛИЛИ ДА НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ЛУД… Дан када је једна тврђава спасила Србију од катастрофе! |

ПОСЉЕДЊЕГ СРПСКОГ ЦАРА ЈЕ УБИО РОЂЕНИ БРАТ У ЛОВУ?! За светитеља проглашен тек 211 година од своје смрти |

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА: Након овог догађаја ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ЈЕ ПРИЧАЛА О СРБИЈИ, а ево ЗАШТО

25/08/2021

Пошто је на Скупштини устаничких старjешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак проширити на све сусједне турске области и да се међу устанике примају избјеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Kарађорђевом наређењу, у Делиграду је изграђено устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца.

 

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

 

Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

У почетку је био подигнут само један шанац, да би их на крају било девет око вјешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и двије гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдјевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.

Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград.

Бој за понос

Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недјеља, али су и ровови и српски борци издржали.

Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55.000 турских војника против 37.000 српских бораца.

Ојачани, Срби су успјели да пробију блокаду и натјерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву. Од тог судбоносног дана и величанствене побједе прошло је тачно 213 година.

Ова побједа Kарађорђевих устаника надалеко је одјекнула. Народ који је до тог тренутка добар дио Европе сматрао варварским и имао мало разумијевања за његову жељу за слободном побиједио је моћну османлијску војску и организовано настављао отпор.

Велика борба српског народа за коначно ослобађање од турске власти тако је почела. Непријатељи су схватили да са Србима неће бити лако. Европске силе да се на ову балканску земљу, колико год мала била, ипак схватиле може рачунати.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести