Задужбине династије Немањића, цркве и манастири широм Србије, дизани су да би учврстили вјеру у народу.

Данас су то највреднија културно-историјска добра наше земље.

Православни храмови имали су изузетно битну улогу у средњем вијеку, у њима су доношене историјске одлуке, били су центар администрације, у њима се одвијао почетак описмењавања људи.

За вријеме династије Немањића, али и касније, било је уобичајно да владар за вријеме управљања државом подигне задужбину која ће остати иза њега. Оне данас чине примјер посебне ере у архитектури, док њихове фреске представљају вриједне ризнице средњевијековног сликарства.

Стога су задужбине, које су оставили владари наше најпознатије династије, од вишеструког значаја за српску културу и историју. Богати средњевијековним умјетничким дјелима, неки од њих су под заштитом УНЕСЦО-а.

Манастир Жича

Манастир Жича се налази у близини Краљева, датира из XИИИ вијека као задужбина српског краља Стефана Првовенчаног. У изградњи овог православног храма учествовао је и Растко Немањић познатији као Свети Сава.

Унутрашњост цркве тј. њени зидови чувају право културно – историјско благо у два слоја фресака: први и старији слој, настао око 1220. године сврстава се у такозвано Златно доба српског сликарства а други, млађи слој, живописан, настао за вријеме краља Милутина, насликан је под утицајем Ренесансе Палеолога, а по мишљењу многих стручњака Жича је била узор у градитељству током средњег вијека.

Манастир је више пута уништаван, пљачкан и рушен за вријеме напада Тартара, Турка и њемачке окупације. Обнављан је између свјетских ратова а најзначајнији радови рестаурације завршени су 1987.године

Манастир Ђурђеви Ступови

Ђурђеве Ступове подигао је у другој половини XИИ вијека велики жупан Стефан Немања, непосредно по његовом преузимању престола и посветио их светом Ђорђу. Манастир је дио Светске културне баштине и под заштитом је УНЕСЦО-а. Ово здање значајно је и по својој архитектури за коју се сматра да је била узор у грађевинарству на подручју тадашње Србије и Балкана.

По свједочењу Стефана Првовенчаног, сина и биографа жупана Стефана Немање, његов се отац завјетовао, приликом свог утамничења у једној пећини, да ће када се домогне слободе и престола саградити манастир и посветити га светом Ђорђу.

Немања је испунио свој завјет: Ђурђеви Ступови изграђени су на изузетном положају, на истакнутом узвишењу и то на земљи која је била у посједу династије Немањића. Нови конак изграђен 2002. године омогућио је да се послије скоро три вијека Ђурђевим Ступовима врате монаси и поново зачује литургија.

Манастир Грачаница

Манастир Грачаница налази се на лијевој обали ријеке Грачанке у истоименом насељу у непосредној близини Приштине. Подигнут је почетком XИВ вијека и задужбина је краља Милутина.

Према народном предању краљ је баш овде заспао уочи битке и сањао анђела који му је предсказао да ће битку добити, али да у знак захвалности мора да подигне манастир на том мјесту, што је он и учинио. Поменути храм представља изузетан примјер архитектуре.

Грачаница као вјерски локалитет чува и умјетничко благо средњег вијека. Фреске на унутрашњим зидовима цркве представљају највеће достигнуће дворске сликарске школе краља Милутина.

Манастир Љубостиња

Манастир Љубостиња представља задужбину кнегиње Милице. Средњовијековни манастир потиче са краја XИВ и почетка XВ вијека. Налази се у близини Трстеника и Врњачке бање. Ктиторка манастира Љубостиња кнегиња Милица, послије препуштања престола свом сину Стефану у њему се замонашила и добила име Евгенија.

Кнегиња Милица је послије замонашења у Љубостињи ту окупила удовице српске властеле која је изгинула у Косовској бици а између осталих, ту је била и Угљешина жена Јефимија, једна од првих српских умјетница и књижевница. Јефимија је на свили, златним концем, извезла чувени похвални покров кнезу Лазару.

Манастир Бањска

Манастир Бањска задужбина је једног од најмоћнијих владара из династије Немањића, краља Стефана Уроша ИИ Милутина.

Ова средњевијековна ризница српске архитектуре и културе потиче из XИВ вијека и 2007.године обиљежено је седам вијекова њеног постојања. Манастир Бањска, који се налази на Косову и Метохији у близни Звечана, био је један од највећих феудалних посједа због великог земљишта и околних села којим је ктитор даривао своју задужбину.

Највећи понос манастира Бањска било је такозвано „бањско злато“, опјевано у народним пјесмама и забиљежено у путописима из тога доба. Наиме, „бањско злато“ чинили су танки златни листићи којима је облагана позадина фресака. Данас су остали само фрагменти тог живописа. По жељи Ктитора утврђење је грађено по угледу на студеничку Свету Богородицу. Манастир је више од петстотина година био у рушевинама, али је обновљен 2004.године.

Оно што је остало је монументална скулптура Богородице са малим Христом у крилу, која се данас чува у цркви Соколици недалеко од самог манастира док се дијелови камених украса и манастирске фасаде чувају у Народном музеју у Београду и Археолошком музеју у Скопљу.

Манастир Милешева

Манастир Милешева један је од најпознатијих средњевијековних манастира у Србији, потиче из прве половине XИИИ вијека.

Задужбина је краља Владислава, најпознатија је по фрески „Бијели анђео“ која се и данас тамо налази. Милешевска црква посвећена је празнику Вазнесења Господњег, саграђена је у рашком стилу, по угледу на владарске задужбине подигнуте пре ње, Студеницу и Жичу. Поред свог изузетног духовног значаја, манастир Милешева, захваљујући својим фрескама, један је од првих споменика младе српске умјетности.

Романски стил у коме је Милешева саграђена био је карактеристичан за подручје тадашњег спрског приморја а прилагођен је потребама Православне цркве. Једноставна, озидана сигом, црква је првобитно имала само једну куполу да би приликом рестаурација добила још једну.

Интерсатно је да 1235. године Милешевска црква добила је још једну, спољашњу припрату, коју је краљ Владислав саградио да би у њој сахранио свог стрица, Светог Саву.

То што је тијело светитеља сахрањено у Милешеви још више је повећало углед и до тада поштованог манастира. Једна од првих српских штампарија радила је у овом манастиру током XВ вијека, што показује да се у Милешеви од духовних и културних активности није уздржавало ни у изузетно тешким условима.

Фреске Милешеве убрајају се у најбоља европске остварења из XИИИ вијека а једна од најпознатијих свакако је чувени Бели Анђео. Поред тога, од изузетног значаја су портрети првих Немањића, као и композиције Скидање са крста и Рођење.

Због свега овога ова средњевијековна задужбина Немањића заштићена је као природни, културни и историјски комплекс од изузетног значаја.

Манастир Раваница

Манастир Раваница представља задужбину кнеза Лазара, потиче из XИВ вијека и смештена је у подножју Кучајских планина.

Кнез је своју задужбинску цркву посветио је празнику Вазнесења Господњег и оградио је чврстим одбрамбеним бедемима са седам кула, а средњевијековно здање осликано је свега неколико година пред Косовски бој.

Након чувене Косовске битке 1389. године и Лазареве погибије, његове мошти су из приштинске цркве Вазнесења пренесене у његову задужбину Раваницу, што је од овог манастира учинило место ходочашћа спрског народа. Осим тога, Раваница је постала културни центар у коме се неговала писана ријеч као и усмено народно стваралаштво па је тако највећи број народних пјесама посвећених Косову и косовским јунацима настао баш на овом мјесту.

Током вијекова Раваница је често била мјесто сукоба са турским освајачима што се и види по ономе што је остало од средњевијековног православног храма. Манастирски живопис данас је у тешком стању па су читави дијелови зидова голи.