Још прије 155 година на Савском вијенцу у Београду смјештена је прва психијатрујска болница. Докторова кула, како су је назвали, крије многе тајне, а занимљива је и по томе што су у њој становала двојица великана српске књижевности – Петар Kочић и Лаза Лазаревић.

Дом за с ума сишавше

У здању сазиданом 1824. године први је становао љекар кнеза Милоша Обреновића, а за време владавине кнеза Михаила, постала је прва душевна болница.

Зграда четвртастог облика, са зидовима од необрађеног камена, саграђена је од опеке и камена. У народу је позната као Докторова кула баш захваљујући спољашњем изгледу – каменој фасади и малим прозорским окнима, али и због тога што се налазила на брду Губеревцу, издвојена од свих осталих.

Оно што мало ко зна јесте да је управо она била прва болница на Балкану у којој су били смјештени психијатријски болесници. Болницу је основао кнез Михаило 1824. и назвао је „Дом за с ума сишавше”.

Прве године било је смјештено пет пацијената, а након пет година у болници је било 20 људи.

Први пацијент у душевној болници била је Kата Радманова. Она се послије смрти мужа одала проституцији. Суд ју је осудио на бичевање, а након те казне завршила је у болници.

НАЈПОЗНАТИЈИ СТАНОВНИЦИ ДОМА

Најпознатији љекар који је радио у „Дому за с ума сишавше” је заправо књижевник Лаза Лазаревић, по којем је добила назив и Специјална болница за психијатријска и нервна обољења „Др Лаза Лазаревић”.

У дому је радио од 1880. до 1889. године, писао своје романе и приповјетке, а преминуо је у 39. години од туберкулозе.

Још једна позната особа била је становник куле, али као пацијент. У питању је чувени пјесник Петар Kочић. Он је у дому завршио након што му је преминуо син, а жеља му је била да живи у слободи и да не мора да гледа аустроугарску војску. Преминуо је у болници 1916. године док је Београд био окупиран.

БРУТАЛНИ ТРЕТМАНИ ЛИЈЕЧЕЊА

Пацијенти у болници били су подвргнути бруталним третманима и били су подијељени на прљаве и чисте, тачније мирне и узнемирене. Пет година од оснивања доктор Младен Јанковић је уклонио сва насилна средства у лијечењу пацијената, а такозвану камџију којом су их тукли однио је на кров куће.

Докторова кула је проглашена за „непокретно културно добро од великог значаја”, али до данас није ревитализована. Радови на конструкцији прекинути су за време бомбардовања, а недостатак финансијских средстава одложио је њихов наставак, објавио је портал „дневно“.

Данас се у Докторовој кули свакодневно обављају јутарњи састанци запослених љекара на којима присуствују директор клинике, главна сестра клинике и главна сестра сектора Београд. Одржавају се колегијуми, засједа етички одбор, управни одбор, изложбе радова пацијената дневне болнице…