НОВОСТИ

Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одјевених, недоучених…” |

ПЈЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПОСВЕЋЕНА АМФИЛОХИЈУ: Вјечне ријечи дирају у најдубљи дио душе |

ЗА ЊОМ ЈЕ ПЛАКАО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Најљепша кћерка цара Николаја другог несуђена је југословенска краљица, трагичне судбине |

НАЈМОЋНИЈИ СРПСКИ ВЛАДАР НАКОН МАРИЧКЕ БИТКЕ: Жупана Николе се плашили сви српски великаши, а највише кнез Лазар |

ГДЈЕ СРБИ ГРИЈЕШЕ, А СВЕТИ ОЦИ СУ ОБЈАСНИЛИ: Добар човјек све људе види као добре, а зао и лукав презире и праведнике! |

ОСТАВИЛИ СУ НАМ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА, ЧАК ОСАМ ЈЕ У УНЕСКОВОМ РЕГИСТРУ! Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека! |

НАЈБОЉИ ВОЈНИК СВОГ ВРЕМЕНА! Знате ли да је Душан Силни био ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА? |

НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА! Познати у свијету, чувају српска блага, уништавани, пљачкани и паљени, али опстали |

НИЈЕМЦИ СУ МИСЛИЛИ ДА НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ЛУД… Дан када је једна тврђава спасила Србију од катастрофе! |

ПОСЉЕДЊЕГ СРПСКОГ ЦАРА ЈЕ УБИО РОЂЕНИ БРАТ У ЛОВУ?! За светитеља проглашен тек 211 година од своје смрти |

На београдском „Победнику“ 30 рупа од метака

12/06/2021

Иако дјелује надмоћно и недодирљиво, споменик Победник, симбол Београда, силно је израњаван током историје. На последњем 3Д скенеру откривено је да има чак 30 рупа од метака.

 

споменик Победник

споменик Победник, Београд

 

Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој коцкастој бази, ауторско дјело архитекте Петра Бајаловића.

 

Историјат израде и подизања споменика трајао је у периоду од 1913. до 1928. године, мада прве идеје потичу из 1912. године када се побједом у Првом балканском рату у јавности почињу износити приједлози за подизање споменика у Београду, у славу коначне побједе Срба над Турцима. Статуа Победника, по умјетниковој замисли, требало је да представља централну фигуру монументалне композиције са фонтаном. Предвиђено је да фонтана буде израђена од камена, са постаментом који су чиниле четири лавље фигуре на чијим леђима је почивао овални базен. Из средишта фонтане уздизао би се мермерни стуб на чијем врху је предвиђена фигура Победника.

 

Почетак Првог свјетског рата прекида радове на фонтани. Као аустроугарски држављанин, Мештровић који је радио на фонтани, био је приморан да напусти Србију и одлази у Праг, гдје остаје до краја рата. Након завршетка Првог свјетског рата, Мештровић се враћа у Београд са намјером да заврши започет рад.

С обзиром да су се прилике промијениле и да финансијска средства у том тренутку нису могла бити обезбјеђена Општина Београдска је желела да прекине сарадњу са Мештровићем и привремено обустави даље радове на изради споменика. Из тога се рађа спор између Београдске општине и Мештровића.

 

У пролеће 1927. године питање овог споменика поново постаје актуелно. Општина одлучује да скулптуру Победника постави на Теразијама. Међутим, након што су почели припремни радови на копању темеља за постављање споменика, избио је скандал. Београдска јавност је оспоравала постављање споменика на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Једнима је сметало што је изливен наг мушкарац, другима то што не представља јунака Балканских ратова, а трећима то што нема националних обиљежја и што подсјећа на старогрчке моделе. Након дугих полемика, расправа и критика одлучено је да скулптура добија своје мјесто на платоу Горњег града Београдске тврђаве.

 

Вријеме и околности довеле су до тога да је „Победник“ постао један од најупечатљивијих симбола Београда, наводи „Национална географија“.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести