На земљи српске породице Дабић, у мостарском приградском насељу Хумилишани (Бијело поље), 1998. године изграђени су основна школа, игралиште и паркинг, а власнике за то нико није питао, нити им је то икада плаћенo. Недалеко од школе су и двије породичне куће, спаљене и порушене.

Мостар: На земљи српске породице Дабић изградили школу без питања и накнаде

Небојша и Синиша Дабић с невјерицом данас гледају своју дједовину за коју се туже и суде више година, а све парнице су изгубили, због чега је све још чудније. Сада чекају „трун“ правде – да им град Мостар исплати њихову отету имовину.

„На земљи покојног дједа Милана Миће Дабића направљена је школа. Земљиште је проглашено напуштеним од тадашње општине Мостар Сјевер. Ми смо тек након што је школа направљена сазнали од повратника да је школа изграђена на нашој земљи. Тражили смо објашњења од тадашње општине, али нам никада нису изашли у сусрет“, изјавио је Срни Небојша Дабић.

Он је нагласио да је земља била у власништву његовог дједа 1/1, а да је узето око 2.700 метара квадратних поред пута. На остатак парцеле остављен је тек уски пут.

Небојша прича да је послије дједове смрти земља прешла на баку Славојку Дабић која 2007. године одлучила да покрене тужбу против града Мостара и тражила је да се школа уклони.

„У међувремену је умрла и бака, али и наш отац. Нису дочекали правду. Бака је тражила рушење објекта и то је одбијено, оцијењено је да је школа објекат од јавног интереса. Нама је драго да до тога није дошло јер то не би ничему водило и од тога нико не би имао користи“, испричао је Небојша.

Он је додао да су касније ишли на то да се пресуда преиначи, јер им је остатак земљишта обезвријеђен, али и тај је захтјев одбијен.

„Парницу смо изгубили прво на Општинском, Кантоналном, па на Врховном суду Федерације БиХ. Врховни суд нас је упутио на извршење експропријације од стране града што је требало бити урађено прије 23 године. Град Мостар то игнорише, одуговлаче“, прича Небојша.

Браћа Дабић наводе да послије свега што су доживјели осјећају како нису пожељни у свом мјесту, причају да нису добили ни циглу донације, већ да је у питању „чиста отимачина“, али очекују минимум правде и поштења.

„И ми би вољели обновити своју имовину и вратити се. Ово је наша ђедовина“, истичу Дабићи који данас живе у Невесињу.

Дарослав Папоња, адвокат Дабића, рекао је да је у случају ове породице урађена нелегална експропријација, те да од града Мостара сада траже да уради експропријацију цијеле парцеле и адекватно обештети породицу Дабић.

У пресудама се наводи да је 5. јула 1997. године рјешењем општине Мостар утврђен „општи интерес“ за изградњу Основне школе у Хумилишанима на некретнинама Миће Дабића, означених као катастарска честица 988/1 ливада „Велика њива“ површине 14.140 метара квадратних (дио).

Наредне године, 16. фебруара, донесено је рјешење општине Мостар Сјевер којим је усвојен приједлог Основне школе „Бијело Поље“ Потоци, па је ради изградње подручног ођељења Хумилишани извршена потпуна експропријација катастарске честице 988/1 ливада „Велика њива“ површине 2.785 метара квадратних, власништо Миће Дабића уз обавезу да ранијем власнику припадне накнада по Закону о експропријацији која ће бити одређена у посебном поступку.

У једној од пресуда пише да из наведених чињеница нижестепени судови изражавају став да тужитељима не припада право на предају у посјед некретнина и рушење изграђеног објекта, из разлога што је на тим некретнинама извршена експропријација некретнина, а да рушење објекта не би било у јавном интересу нити економски оправдано.

Наведено је и да је преднику тужитеља припадало право на накнаду вриједности одузетих некретнина, али у поступку пред органом управе или под законом одређеним условима у ванпарничном поступку.

Судови, дакле, оцјењују да није економски оправдано рушити објекат, те упућују Дабиће да траже накнаду за експропријацију од града Мостара који им до данас није исплатио исплатио отету земљу.

Годинама уназад њиховим адвокатима стижу различита образложења, а једно је било чак и да је предмет изгубљен.