Светом литургијом, освештањем жита и обредом ломљења славског колача данас је обиљежена слава храма Покрова Пресвете Богородице у Градишци.

Градишка

Архијерејски намјесник градишки протојереј ставрофор Гојко Слијепчевић рекао је да централни православни храм у Градишци више од 150 година у континуитету прославља своју славу Покров Пресвете Богородице.

Слијепчевић је навео да је први храм Покрова Пресвете Богородице саграђен 1865. године, али да је и прије тога на мјесту данашњег храма била мања богомоља око које су се вјерници окупљали. Он је истако да је уназад неколико година потпуно реконструисана спољашњост храма, завршена већина унутрашњих радова и иконостас, те да се нада да би до јесени идуће године радови требали да буду завршени а храм освештан.

„Преостали су још одређени умјетнички и занатски послови да се ураде. Времена имамо, али завршетак обнове зависи од расположивих средстава и могућности. Црква се никада не може освештавати под дугом. Морамо бити домаћини, завршити посао и не бити ником дужни, па тек онда освештати храм“, нагласио је Слијепчевић.

Градоначелник Градишке Зоран Аџић рекао је да је Градска управа помогла реконструкцију Храма Покрова Пресвете Богородице, тако што помаже реконструкцију објеката осталих вјерских заједница, истичући да свјетовна и духовна власт у Градишци чине једну цјелину која ради на свеукупном развоју локалне заједнице. „Овај храм је понос Градишке. Својом љепотом на улазу у Републику Српску нас представља и то је био разлог више да се сви окупимо и учествујемо у његовој обнови“, нагласио је Аџић.

На данашњој локацији Храма Покрова Пресвете Богородице 1865. године свештеник Стојан Угреновић изградио је први храм.

Године 1926, за вријеме проте Душана Суботића, приступило се изградњи новог, већег и љепшег храма, који је наредне године освештан. Храм је служио вјерницима до 1941. године када је девастиран и порушен, али вољом народа након Другог свјетског рата убрзо и обновљен. Данас Храм Покрова Пресвете Богородице у Градишци стоји на улазу у Републику Српску и представља велељепну грађевину српског православља.