Спомен-обиљежје без крста и натписа да су на Казанима страдали Срби само је нови шамар српским жртвама из Сарајева, поручили су представници српског народа и породица несталих и убијених у сарајевско-романијској регији.

Казани

Градско вијеће Сарајева усвојило је у сриједу приједлог о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу, гдје је из неприступачне јаме на падинама ексхумирано 29 посмртних остатака, углавном српских цивила, али постоје сумње да их је више убијено и бачено ту јер је по њима посипан и креч тако да постоји неколико слојева који никада нису ископани. Приједлог да на Казанима буде подигнуто то обиљежје упутила је градоначелница Сарајева Бењамина Карић, а договор је да Град преузме све активности, укључујући и финансирање постављања.

Одлука ће бити упућена на јавну расправу, а идејно рјешење, како су то јуче објавили федерални медији, предвиђа да на споменику буду исписана само имена и презимена 17 особа, са годином рођења и смрти. Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић има више замјерки на приједлог Карићеве.

„Није предвиђено да на том споменику буде вјерско обиљежје, крст, јер су жртве Срби православне вјере. Друго, крај њиховог имена треба да пише да је Србин и треће да пише ко је те људе убио, јер нису сами скакали у јаму Казани нити сами себи пуцали у главу. Неће писати ни оно што је кључно, а то је да су злочин над Србима извршили припадници 10. Брдске бригаде такозване Армије БиХ, под командом злогласног Мушана Топаловића Цаце“, казао је Радановић.

Био је то, како је казао, злочин “бошњачке државе” над српским народом у Сарајеву, људима који су стицајем околности случајно остали у граду који је контролисала такозвана Армија БиХ. Карићева, каже Радановић, као представник такозваних осталих, очигледно жели да и оне који су убијени на Казанима означи као остале.

„Према њеном приједлогу, поред имена српских жртава ништа неће писати осим имена и презимена, а што се ње тиче ту може писати да су страдали и Ескими, њој је то свеједно“, закључио је Радановић.

О градњи спомен-обиљежја на Казанима прича се годинама у Сарајеву, а предсједник Удружења несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић подсјетио је за “Глас Српске” да је прије неколико година “натјерао” лидера СДА Бакира Изетбеговића и остале из те странке да дођу на Казане, додавши да је тада договорено да се постави спомен-обиљежје.

„Изетбеговић ми је тада само рекао да ће послати стручњаке, да се види са које стране је лакше направити приступни пут. Тада сам му подвукао да на спомен-плочи мора стајати крст, имена и презимена свих жртава те дословно писати да су то жртве Армије БиХ те да је извршен ратни злочин над Србима у њиховом граду Сарајеву. Боље да ништа не постављају, него ово што планирају. Мора писати ко је то урадио“, истакао је Мандић који не вјерује ни да ће, ако и буде идеја спроведена у дјело, то спомен-обиљежје дуго остати.

Казне
На локалитету Казани, надомак Сарајева, 1992. и 1993. године довођени су и убијани сарајевски цивили, већином Срби. Тачан број жртава није познат, а из јаме су након рата извађени посмртни остаци 29 особа. За злочине, на затворске казне од десет мјесеци до шест година, до сада је осуђено 14 припадника 10. брдске бригаде АРБиХ под командом Мушана Топаловића Цаце који је убијен дан након хапшења у покушају бјекства.