НОВОСТИ

КАКВИ СУ БОРЦИ БИЛИ ТИТО И САВА: Зорка (104) се присјећа борбе против окупатора, једну ствар је Маршал дозвољавао само њој! |

НАЈВЕЋА ИЗДАЈА У ИСТОРИЈИ: У Хрватској овај догађај ни послије 81 године не могу да забораве, ни опросте зликовцу Павелићу! |

ПИСАО О НЕВОЉАМА НАРОДА: Да се не заборави великан Радоје Домановић |

ЗЕКАН ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ КОЊ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Служио је у 2 рата, а акт о његовој демобилизацији чува се као ПОРОДИЧНО БЛАГО |

ПОРАЗ ЗБОГ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ: Турци опљачкали и спалили српски манастир |

ОВДЈЕ СЕ ПИСАЛА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, А НИКО НЕ ЗНА КО ГА ЈЕ ПОДИГАО! Манастир настао је прије Немањића, а ово су ДОКАЗИ |

ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО ГОДИНА ОТКРИВЕНО ЗАШТО ТИТО И ЈОВАНКА НИСУ ИМАЛИ ДЈЕЦЕ! Сазнање је ШОКАНТНО |

ТАЈНУ ПОСЉЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА ЧУВА ОВА ЗГРАДА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Бијела љепотица гдје су се састајали љубавници |

УСПОН СРБИЈЕ, ДИНАСТИЈА ВЛАСТИМИРОВИЋ И НАСТАНАК ПРВЕ ДРЖАВЕ: Историја Срба није почела са Немањићима |

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈИ ВЛАДАР, А ЊЕГОВЕ ОПАСКЕ НА УСТАВ ИЗ 1888. КАО ДА СУ ПИСАНЕ ЗА ОВО ВРИЈЕМЕ |

СВЈЕДОЧЕЊЕ ХИЛАНДАРСКОГ МОНАХА ИСАЈИЕ О МАРИЧКОЈ БИЦИ: Најдрагоцјенији запис из тог времена

27/09/2022

Савременик ових догађаја, талентован писац и преводилац, старац Исаија је на крају једног рукописа који је превео са грчког језика оставио дужи запис  о Маричкој бици.

 

Преносимо вам га у цјелости!

“Заврших ту (књигу) у најгоре од свих злих времена, када се разгњеви Бог на западен хришћане и када подиже деспот Угљеша све српске и грчке војнике и брата свога Вукашина краља, и друге велможе многе, негдје око 60 хиљада одабраних војника…

Ти пођоше у Македонију на изгнање Турака, не схватајући да се гњеву божјем нико не може супроставити. Те не изгнаше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њихове падоше, и непогребени осташе, и веома много мноштво једни од оштрице мача умријеше а, други у ропство одведени бише; неки од њих спасоше се бјекства и дођоше. И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве западне, колико ни уши слушаше, ни очи видјеше.

А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше просуше се Турци и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху и једне од хришћана мачем клаху, друге у ропство одвођаху. А оне који су остали смрт прерано поже. Они који су од смрти остали глађу погубљени бише. Јер таква глад би по свим крајевима, каква не би од постанка света, ни потом таква, Христе милостиви, да буде. А оне које глад не погуби ове допштењем божјим вуци ноћу и дању нападајући ждераху. Авај, јадни призор би да се види.

Оста земља од свих добра пуста: и људи и стоке и других плодова. Јер не би кнеза, ни вође, ни наставника међу људима ни да их избави, ни да спасава, но сви се испунише страхом турским и срца храбра јуначких људи у најслабија срца жена претворише. И у то времемеђу српским господом, седми по реду, мислим, крај прими. И уистину тада живи оглашаваху за блажене оне који су раније умрли. И вјерујте ми, не ја, који сам неважан по свему, него и најмудрији међу Јелинима Ливаније, не би могао описати невоље које снађоше хрошћане зашадних страна”, подсјећа портал Опанак.

 

 

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести