“Косовка дјевојка”, умјетничко дjело Уроша Предића нашег великог сликара реализма, насликана је 1919. године. На њој је представљен Павле Орловић, српски митски јунак Косовског циклуса епских народних пjесама, којег на самрти поји из златног кондира Косовка дјевојка.

“Косовка дјевојка”, умјетничко дjело Уроша Предића

Према народној пjесми „Косовка девојка“, Павле Орловић је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Косовка дјевојка је, преврћући по крви јунаке, трагала за три јунака – Милошем војводом, Косанчић Иваном и трећим Топлицом Миланом који јој је обећао да ће је узети за вjерну љубу ако се из боја врати. Павле Орловић у народној пjесми саопштава Косовки дјевојци о погибији сва три јунака. Иако представља сцену смрти јунака на бојном пољу након битке, “Косовка дјевојка говори о побједи српске војске на Косову пољу, односно побједи правде и етике добра.

„Косовка дјевојка” је насликана у Београду према иконографском моделу сликара Ферда Кикереца, насталом 1879. Сликана у духу академског реализма, изражава начела која је умјетник, школујући се на Умјетничкој академији у Бечу, усвојио и његовао. Предић је рад на слици започео пред Први свјетски рат, а завршио 1919. Скица настала 1914., била је намијењена „Колу српских сестара“ за израду разгледница које су продаване у хуманитарне сврхе. Сликар је био инспирисан првом болничарком из националног мита. За мотив је одабрао изглед бојног поља непосредно послије Косовске битке. Композиција носи патриотску поруку и због обиља детаља у реалистичком приказу бојишта и бојовника, прије је документарно него монументално дјело.

Слика “Косовка дјевојка” не носи само важну симболику за сам Косовски бој 1389. него и за Косовски завјет и његову етничку основу добра. Симболика је врло сложена и јединствена, а открива се са аспеката морала, етике, закона витешке части… До детаља је представљена у књизи “Објашњење слике Косовка Дјевојка” др Радета С. Н. Рајића.
Према народном предању, Павле је био син војводе Вука, заповедника Орлова Града у Србији. По томе граду је, каже предање и добио презиме Орловић, иначе му се отац презивао Црногорац. Сам Павле је био војвода Новог Брда, а управљао је и посједима свога оца на планини Рудник у Шумадији.

Рањени јунак и витез Орловић Павле симболише све витезове, од владара и великаша до оних најнижих рангом, као и све ратнике који су се борили и дали свој јуначки живот за Србију. Он је витез и тиме је представљена витешка част тадашње, а по завјету и наше војске уопште.
Мач је један од главних симбола витешке части. Његов мач је окрвављен и поломљен у борби. Он је без каније, те такав представља „Божији мач“ односно мач „Божије правде“. Овде имамо директну везу и са нашом химном „Боже правде“.

Косовка дјевојка је симбол Србије тј. Отаџбине. Србија је своју част одбранила на Косову пољу, те је управо дјевојка изабрана да симболише ту сачувану част. Ту част дјевојци је обезбиједио витез Павле Орловић. Он носи златни витешки појас, који је у име отаџбине добио од цара Лазара. Јер, још по „Душановом законику“ властелин је од цара добијао златни појас и мач. Овај појас је прије свега симбол витешке службене части. Његов штит на себи има представу црног орла, којим се одређује и његово презиме, али је он уједно и симбол прехришћанске Божије правде. Он тим штитом брани ПРАВДУ, односно етику добра.

По раскопчаној долами налазе се бијелим везом извезени крстови, симболи хришћанства части. Њих је девет попут девет Југовића. Лице Павла Орловића окренуто је ка небу – ка узвишеном и вјечном, а глава мртвог Турчина до њега окренута ка земљи – материјалном, земаљском.
Златни кондир из ког Косовка дјевојка даје вино српском витезу одликује се љепотом и обликом, а самим чином симболише признање за тешку и часну борбу на бојном пољу. Вином девојка указује поштовање, кријепи га и помаже му да се опорави и настави своју свету службу и отаџбинску мисију.

Бодеж о појасу Павла Орловића је симбол витешког достојанства и виши је симбол од витешког мача. У позадини се виде два коња, бијели који је оборен и убијен и дорат који стоји без јахача. Бијели је коњ кнеза Лазара са бојом која симболише част за своју државу, вјеру, идеју и намјере – Царство небеско, а црвени коњ је Муратов и симболише насиље усмерено против етике добра.

Косовка дјевојка је брижна и пажљива. Њена одора је украшена златним народним везом у ком се огледа љубав наше традиције. Њен поглед није ни тужан, ни молећив, он је усмјерен пун наде у опоравак Орловића Павла. Урош Предић насликао је „Косовку дјевојку“ 1919. године. Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у свјетској умјетности. То је Швајцарце подсјетило на њихову изгубљену битку са Французима у мјесту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава. Швајцарци су објаснили свијету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет.

#kosovkadjevojka #urospredic #pavleorlovic #srbija