НОВОСТИ

Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одјевених, недоучених…” |

ПЈЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПОСВЕЋЕНА АМФИЛОХИЈУ: Вјечне ријечи дирају у најдубљи дио душе |

ЗА ЊОМ ЈЕ ПЛАКАО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Најљепша кћерка цара Николаја другог несуђена је југословенска краљица, трагичне судбине |

НАЈМОЋНИЈИ СРПСКИ ВЛАДАР НАКОН МАРИЧКЕ БИТКЕ: Жупана Николе се плашили сви српски великаши, а највише кнез Лазар |

ГДЈЕ СРБИ ГРИЈЕШЕ, А СВЕТИ ОЦИ СУ ОБЈАСНИЛИ: Добар човјек све људе види као добре, а зао и лукав презире и праведнике! |

ОСТАВИЛИ СУ НАМ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА, ЧАК ОСАМ ЈЕ У УНЕСКОВОМ РЕГИСТРУ! Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека! |

НАЈБОЉИ ВОЈНИК СВОГ ВРЕМЕНА! Знате ли да је Душан Силни био ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА? |

НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА! Познати у свијету, чувају српска блага, уништавани, пљачкани и паљени, али опстали |

НИЈЕМЦИ СУ МИСЛИЛИ ДА НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ЛУД… Дан када је једна тврђава спасила Србију од катастрофе! |

ПОСЉЕДЊЕГ СРПСКОГ ЦАРА ЈЕ УБИО РОЂЕНИ БРАТ У ЛОВУ?! За светитеља проглашен тек 211 година од своје смрти |

Српски јунак који је УБИО НАЈПОЗНАТИЈЕГ самураја: Сабља којом га је савладао данас се налази у Војном музеју

04/07/2021

Александар Лексо Саичић је био васојевићки јунак, капетан црногорске војске, а упамћен је по невероватном умjећу руковања сабљом и по двобоју са јапанским ратником, из кога је изашао као побjедник.

 

Александар Лексо Саичић

Капетан црногорске војске Александар Лексо Саичић

 

Многима звучи невероварно али учествовао је у Руско-јапанском рату. Ту је црногорски одред предводио Јован Липовац. Лексо је остао упамћен јер је 1905. убио јапанског ратника у двобоју пред битку, који је био страх и трепет широм свijета.

Прича иде овако, руске трупе сместиле су се на истоку Манџурије, једној од најплоднијих кинеских регија, наспрам јапанских снага. Из табора земље излазећег сунца појавио се коњаник са белом заставом, један од чувених самураја, који је изазвао руске официре на двобој мачевима. Овај стари обичај, да битку одлуче изабрани јунаци двijе зараћене стране, познат је још од античких времена. Дуго је владала тишина с обзиром да је јапански “самурај” био скоро извесна смрт за свакога ко се буде пријавио на овај херојски подухват с обзиром на број дотадашњих супарника које је одвео у смрт.

Највише храбрости је скупио један високи, мршави мушкарац – поручник Александар Лексо Сајичић, 32-годишњи официр црногорске добровољачке дивизије из племена Васојевића. Управо он је иступио као изабраник руске стране. Захтjевао је да управо он буде тај који ће се суочити са застрашујућим противником. Био је познат по изразитом јунаштву, познавању борилачких вештина и као изузетно надарен јахач.⁣

Извори кажу да је “заурлао као лав” и пустио коња у галоп, у сусрет “самурају” који је извукао озлоглашену катану. Метал је зазвечао испраћен болним криком. Коњаници су се удаљили један од другог, а онда се одједном самурај срушио са коња на земљу. Сајичић је одјахао до првих редова јапанске војске, достојанствено се поклонио и вратио својој војсци. Због ове побjеде одликован је руским ордењем.

Честитке на добијеном двобоју добио је од адмирала руске флоте Роженственског и адмирала јапанске флоте Тогоа. Руска влада му је одредила четрдесет наполеона у злату годишње до краја живота. У Манџурији је унапређен у чин капетана и до краја рата командовао је коњичким ескадроном Амурског змајског пука. Сабља којом је савладао “самураја” данас се чува у Војном музеју у Москви. ⁣⁣

Носио је слijедеће ордење: Орден Свете Ане и Светог Станислава II реда са мачевима, Светог Владимира III реда са мачевима, Свете Ане и Светог Станислава III реда са мачевима, руску Рањеничку медаљу, Орден италијанске круне IV реда, а од црногорских одликовања Орден Данила Првог IV степена, сребрна медаља за храброст и споменица 50. године владавине краља Николе.⁣

Умро је од посqедица скока са другог спрата краљевог двора током пожара у тридесет осмој години. Сахрањен је уз велике војне почасти.⁣

Извор: Фејсбук страница Принцип

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести