НОВОСТИ

ЗБОГ ЊЕНЕ ХУМАНОСТИ, МОЖДА ЈЕ ПРОГЛАСЕ ЗА СВЕТИЦУ! Знате ли ко је Јелена Савојска и зашто је тражила дворску даму из Србије? |

ИДЕМО ЛИ ЊИХОВИМ СТОПАМА? Стефан Немања и Стефан Првовенчани су стварали државу, а Свети Сава је испунио духовним и културним садржајима! |

Коме смета суверенистичка политика Српске и пријатељска веза са Мађарском? |

Цвијановић: Јефтин популизам без уставног утемељења, имовина припада ентитетима |

Рунић: Додик окупља српски народ и подршка је Србима у ФБиХ |

Амиџић-Шелдон: Свјетска банка наставља да пружа снажну подршку БиХ |

Убијени бијељински инспектор био на дужности; Осумњичени предат Тужилаштву |

Влада Српске: Више новца за права из система социјалне, дјечије и породичне заштите |

Додик: “Граница постоји” има историјски значај, бранимо нашу имовину |

ДЕМОС против скупљег паркинга у Бањалуци; Босанчић предао иницијативу Уставном суду |

Сузе Светог Харитона

16/06/2021

Када је у августу 2000. године у насељу Тусус, иза градске болнице у Призрену, Кфор пронашао једну од масовних гробница, позвао је представнике рашко-призренске епархије да „потраже“ тијело оца Харитона. Тежак задатак припао је оцу Михајлу, садашњем игуману Светих Архангела, који је међу закопаним и масакрираним тијелима Срба идентификовао свог брата Харитона.

 

Отац Харитон

Отац Харитон

 

Овај свијет је отац Харитон угледао на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године у селу Луковачка Река код Куршумлије. Рођен је у радничко-сељачкој породици Лукића, која је имала више дјеце, и на крштењу добио је име Радослав. Тим именом, које ће и на монашењу касније носити (на грчком Харитон има исто значење).

 

Вођен Богом, отац Харитон 1996. године одлази у манастир Црна Река код Рибарића, да би тамо, служећи светим Архангелима и светом Петру Коришком, служио и своме вољеном Господу. Мало говорљив и сталожен, изгледао је свима као неко ко није од овога свијета. Ступивши у манастир са жељом ка самовању, одлазио је по благослову, не ропћући, возећи онако како би други били задовољни.

Тако ревносно проводи свој живот као искушеник у манастиру Црна Река, а послије двије године бива од стране свога духовника, епископа Артемија, премјештен да помогне обнову манастира светих Архангела код Призрена.

 

Ту је убрзо и замонашен 10. маја 1998. године.

 

  1. јуна 1999. године, када је послије 10:30 колима стигао испред Епископије у Призрену и примио своје посљедње послушање на земљи да оде до једне породице у граду и донесе ручак за свог вољеног епископа, кренуо је радосно и без поговора, ничега се не бојећи. Са тог пута се више није вратио к нама жив. Ухватила га је злочиначка рука ту, на очиглед НАТО снага које су дошле да донесу „мир и слободу“, и одведен је на мјесто мучења.

Ништа се више није знало за њега. Сви су ћутали, желећи да сакрију злочин, али Господ није хтио да отац Харитон оде у заборав, и као што бива да мученици за Христа имају слободу да се јаве, оца Харитона су сањали неколико његове сабраће, а једноме је и казао да је мртав.

Послије годину дана се ти снови и обистињују, када је нађено његово намучено тијело, ту поред Призрена, у мјесту Тусус иза болнице. Препознато је по монашкој мантији и бројаницама, а ту су били и дијелови његових докумената. Ту нам се открива дио његовог мучеништва: тијело је нађено без главе са неколико преломљених костију и са распараним џемпером и убодима у предјелу срца.

Једанаестог новембра 2000. године доносе његове намучене остатке код његовог духовног оца, владике Артемија у манастир Грачаницу, одакле га, идућег дана, преносе у манастир Црна Река, гдје је отац Харитон и започео свој монашки подвиг. Ту, испред манастира га је његов владика, заједно са многобројним монаштвом и вјерницима, дочекао ријечима: „Оче Харитоне овдје смо те прије пар година примили као искушеника, а сада те примамо као мученика…“

 

Убили, па с његовом главом играли фудбал

 

Према врло поузданим информацијама рашко-призренске епархије, монахе Харитона и Стефана отели су припадници ОВК-а. Отмицу оца Харитона посматрао је и апаратом снимио њемачки новинар који је са контингентом Кфора стигао у овај град.

У тим данима хаоса, бјежаније и страдања свашта се причало о оцу Харитону и отетим Србима, једна муслиманка дошла је до оца Стефана и архангелске братије (тада су припадници СПЦ били под заштитом Енглеза и Њемаца из Кфора) и испричала им „да је видјела како муџахедини играју фудбал са главом неког попа са дугачком брадом“.

Када је у августу 2000. године у насељу Тусус, иза градске болнице у Призрену, Кфор пронашао једну од масовних гробница, позвао је представнике рашко-призренске епархије да „потраже“ тијело оца Харитона. Тежак задатак припао је оцу Михајлу, садашњем игуману Светих Архангела, који је међу закопаним и масакрираним телима Срба идентификовао свог брата Харитона.

И како је очекивао, на тијелу није било главе, сигурно су је узели муџахедини из ОВК и ко зна куд су је однијели. Патолог је касније констатовао да је умро у мукама.

Посмртни остаци оца Харитона из Грачанице су пребачени у манастир Црна Река код Тутина, гдје је неколико година био искушеник. На опроштају, тадашњи владика Артемије је рекао: „Оче Харитоне, примили смо те овде као искушеника, сада те примамо као мученика.“

 

Извор: Видовдан

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести