28/11/2021
Краљ Петар Карађорђевић
Један од главних симбола Србије, химна “Боже правде”, од 2006. године поново је постала званично обиљежје наше државе, а њен настанак датира још с краја 19. вијека.
Наиме, сам почетак текста наше химне је завршетак драмске представе “Маркова сабља”, премијерно одигране 10. августа 1872. године у част пунољетства једног српског монарха.
Послије атентата на Кнеза Михаила, власт је преузело намјесништво, до 18. рођендана насљедника, Милана Обреновића, који је био малољетан, а због чије прославе је и по први пут изведена представа Маркова сабља. Деценију касније, аутори су мало измијенили тексти и створили “Боже правде”, која је тада постала химна Краљевине Србије.
Текст је створио Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном “Народном химном” пјесника Јована Јовановића Змаја, а композитор је био Даворин Јенко.
Иако је од послије мајског преврата и доласка Карађорђевића химна била промјењена, и сам Краљ Петар је схватио да је Боже правде најмилозвучнија нумера у коју су уткане саме вриједности овог народа, те је већ 1909. године поново ову нумеру прогласио химном Србије, наводи Србија данас.
Представа “Маркова сабља” постала је толико популарна, да се изводила и годинама касније, а овако гласе стихови са њеног самог епилога, уткани у шињел тренутне српске химне, Боже правде:
Боже правде ти што спасе
од пропасти до сад нас!
Чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас!
Моћном руком води брани
будућности српске брод;
Боже спаси Боже Храни
Српски народ српски род!
Једна воља да задахне
сложна срца Боже дај!
Па да српству зора сване,
дугој бједи дође крај!
Да нам сину љепши дани,
да слободе сазре плод;
Боже спаси, Боже храни
Српски народ српски род!
У изворном позоришном комаду, коришћен је стих “српског краља”, док је по Уставу републике Србије званична верзија “Српске земље, српски род”.
