По запису у матичној књизи рођених у цркви у Ивањици, 14/26. априла 1893. године Мијаило Миаиловић, срески писар и Смиљана добили су сина Драгољуба.

Драгољуб Дража Миаиловић

Драгољуб је у року завршио основну школу и гимназију.

Школовање у Нижој школи војне академије прекинуо је 1912. године, јер је тада започео Први балкански рат, у који је његова 43. класа упућена на бојишта, с којих су се вратили тек послије побједе над Бугарима у Другом балканском рату. Из рата је изашао одликован са сребреном медаљом за храброст и чином потпоручника.

Класа је наставила дошколовавање после рата 1913. године. Међутим,  вихор новог рата прекинуо је и то школовање.

За Србију је Први свјетски рат почео 28. јула 1914. када је предсједнику владе обичним телеграмом из Беча, од аустро-угарске владе, стигла објава рата. Било је то тачно мјесец дана послије убиства надвојводе Франца Фердинанада у Сарајеву.

Михаиловић је први ватрени окршај са аустро-угарским војницима имао 3. августа на Симином брду код села Драгинац, југозападно од Цера.

Друго одликовање — Златна медаља за храброст — добио је 7. јуна 1915. године.

Прошао је Албанску голготу заједно са својим војницима. Био је на Солунском фронту и учествовао у ослобађању Србије 1918. године.

Из рата је изишао у чину поручника.

Послије проглашења јужнословенске државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године Михаиловић је наставио војничку каријеру.

Добивши дозволу виших војних власти оженио се 28. августа 1920. године Јелицом Бранковић, сестром свог доброг пријатеља.

Период мај-новембар 1930. године провео је на војном усавршавању у Француској. Има оних који тврде да је тада упознао и Шарла де Гола, потоњег вођу Покрета отпора и предсједника Француске.

Михаиловић је служио од јуна 1935. до априла 1936. као војни аташе у Бугарској, од маја 1936. до марта 1937. године у Чехословачкој.

Од априла 1938. године бива у трупи. Прва служба била је у Штабу Дравске дивизијске области, потом је постављен за команданта пука у Цељу.

Други свјетски рат почео је 1. септембра 1939. године нападом Њемачке на Пољску.

Послије једног критиковања прилика у војсци ухапшен је 1. новембра 1939. године и кажњен затвором у трајању од мјесец дана. Рјешење је потписао тадашњи министар војни генерал Милан Недић!

Крајем децембра 1939. постављен је за предавача на Војној академији. Послије мјесец дана прекомандован је за начелника Општег одјељења Врховне команде.

Због појављивања у униформи на пријему у британском Војном изасланству у Београду октобра 1940. кажњен је са мјесец дана притвора. И тај пут рјешење је имало потпис генерала Милана Недића!

Михаиловић је октобра 1940. прекомандован за помоћника Штаба Приморске армијске области.

Од 1. априла 1941. године ратним распоредом постављен је за начелника Оперативног одељења Треће армије. Тада је већ увелико имао чин пуковника.

Прве ратне борбе имао је са усташама код Вировитице и Ђакова. Усташку побуну гушио је у Дервенти а прве борбе са Немцима водио у околини Босанског Брода, објавили су српски медији.

Капитулација Југословенске краљевске војске, која је потписана 17. априла 1941, затекла је пуковника Михаиловића у Источној Босни. Одбио је да прихвати војну капитулацију и кренуо ка Србији како би тамо наставио отпор.

Од 13. маја 1941. боравио је на Равној Гори. Поред себе је имао двадесетак блиских официра, подофицира и војника. Била је то прва организована група која је временом око себе и у своје организације окупила многе истомишљенике. Тако је на овој планини зачет војни и, донекле, политички покрет касније назван Равногорски покрет.

Михаиловић је краљевим указом 7. новембра унапређен у чин бригадног генерала.

Генерал Душан Симовић је 15. новембра 1941. у име југословенске и британске влада озваничио Михаиловића као команданта “свих југословенских оружаних снага у земљи”. Од тада покрет добија име “Југословенска војска у отаџбини”.

Некако, у тим данима партизани су напали четнике и тако је започео грађански рат који је имао несагледиве последице.

У новој југословенској краљевској влади, коју је предводио академик Слободан Јовановић, формираној 11. јануара 1942, Михаиловић је постављен за “министра војске, морнарице и ваздухопловства”.

Новим краљевим указом 19. јануара 1942. унапређен је у чин дивизијског генерала. Ново признање дошло је 27. марта исте године када је, заједно са америчким генералом Дагласом Мак Артуром и совјетским Семјоном Константиновичем Тимошенком, проглашен за војсковођу године.

Партизанско-четничка битка за Србију започела је почетком августа 1944. сукобима на Копаонику. Од тада почиње партизанско наступање а четничко одступање.

Крајем истог месеца краљ Петар други Карађорђевић ослободио је генерала Михаиловића дужности начелника Штаба Врховне команде. Други ударац краљев услиједио је 12. септембра када је у говору одржаном преко Радио-Лондона позвао све припаднике Југословенске војске у отаџбини да се ставе под команду “маршала Тита”.

Генералова трагедија наставила се 22. септембра одласком из Србије у Босну.

Новембра 1944. године Американци су понудили Михаиловићу да оде из Југославије у избеглиштво, што је он одбио. Иако је добро знао шта га чека, остао је са народом до свога краја!

Агонија је трајала до 13. марта 1946. године, до хапшења, написао је српски историчар др Вељко Ђурић Мишина.