Брод са кога је испаљен први хитац у Првом свјетском рату постао је музеј на отвореном и налази се на ријеци Сави.

Не знамо да ли је своје прво име добио по Бодрогу крају Дунава, старој тврђави и средишту Бодрошке жупаније којој је припадала данашња Северна Бачка, или (вјероватније) по ријеци Бодрог, сјеверној притоци Тисе, али је прије 104 године, 28. јула 1914, ноћним нападом оклопљеног аустроугарског ријечног монитора “Бодрог” почео је Први свјетски рат.

“Бодрог” је повео десант Дунавске флоте на Београд, али је конвој дочекан жестоком ватром бранилаца града, па су, у знак одмазде, око 23 часа са “Бодрога” испаљене гранате по Дорћолу и Савамали, које су однијеле и прве цивилне жртве у овом рату.

Монитор “Бодрог” је саграђен 1903, а у саставу аустро-угарске ријечне флотиле запловио је наредне 1904. године. Био је дуг 57,7 метара, а широк до девет и по метара, газ му је био 1,2 метра, тонажа 440 тона и имао је посаду од 86 морнара и официра. Домет његова четири топа и хаубице био је од шест до десет километара. Оклоп брода био је дебео 40 милиметара, његови мотори имали су 1.400 коњских снага и равијао је максималну брзину од 13 чворова (24 км/х). До зиме 1914/15. г. брод је учествовао у операцијама против Србије.

Брод свједочи и о побједи Србије у Првом свјетском рату, јер представља ратни плен Војске Краљевине Србије из 1918. године. Брод је потопљен 1918, двије године касније је извађен, преуређен и под именом Сава уврштен у морнарицу Краљевине, Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије).

Током Другог свјетског рата потопљен је још два пута. Извађен је 1952. године, ремонтован и још једном уврштен у ријечну флотилу нове државе. Из војне употребе повучен је 1959. године, подсјећа портал Лепоте Србије.

Током 2018/19. г. у апатинском бродоградилишту брод је темељно обновљен, послије чега је враћен у Београд, па се може очекивати да у догледно вријеме буде заиста претворен у ратни музеј.

„Сава“, односно „Бодрог“ спада у најстарије и најрјеђе бродове који се могу наћи у Европи. Први пут је запловио у Будимпешти, давне 1904. године, а познат је и по томе што је пловио под четири заставе. Три пута је потапан.