НОВОСТИ

Фицо Зеленском: Узалуд нас убјеђујеш, сви у ЕУ знају да Украјина губи у сукобу |

Преминуо Борислав Паравац |

Сарајево: Грађани пети дан траже утврђивање одговорности због трамвајске несреће |

Еко топлане Бањалука: Раст трошкова три пута већи од раста цијене гријања |

Минић-Деригети: Важност сарадње надлежних институција и образовног система |

Лавров: Нема доказа да Иран развија нуклеарно оружје |

Додик: Данас јасније него икада да је Српска деценијама на правој страни историје |

Каран: Дух великог празника Пурима да подсјети на снагу заједништва |

Флин одговорио на Додиково питање о исламизацији: Ислам није религија, већ политичка филозофија |

Шеранић: Разматра се повећање плата у здравству за пет одсто и додатак од 250 КМ |

Флин: Био сам жртва правосуђа у политичке сврхе – попут Додика и Трампа |

Нетанијаху: Рат неће трајати годинама |

Благојевић: Додик уз Вашингтон у борби против терористичког режима у Техерану |

Виткоф: Иран имао довољно уранијума за 11 нуклеарних бомби |

БРОД КОЈИ ЈЕ ЗАПОЧЕО ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ Свјетска културна баштина у Србији сачувана од заборава, пловио је под четири заставе!

21/07/2022

Брод са кога је испаљен први хитац у Првом свјетском рату постао је музеј на отвореном и налази се на ријеци Сави.

 

 

Не знамо да ли је своје прво име добио по Бодрогу крају Дунава, старој тврђави и средишту Бодрошке жупаније којој је припадала данашња Северна Бачка, или (вјероватније) по ријеци Бодрог, сјеверној притоци Тисе, али је прије 104 године, 28. јула 1914, ноћним нападом оклопљеног аустроугарског ријечног монитора “Бодрог” почео је Први свјетски рат.

“Бодрог” је повео десант Дунавске флоте на Београд, али је конвој дочекан жестоком ватром бранилаца града, па су, у знак одмазде, око 23 часа са “Бодрога” испаљене гранате по Дорћолу и Савамали, које су однијеле и прве цивилне жртве у овом рату.

Монитор “Бодрог” је саграђен 1903, а у саставу аустро-угарске ријечне флотиле запловио је наредне 1904. године. Био је дуг 57,7 метара, а широк до девет и по метара, газ му је био 1,2 метра, тонажа 440 тона и имао је посаду од 86 морнара и официра. Домет његова четири топа и хаубице био је од шест до десет километара. Оклоп брода био је дебео 40 милиметара, његови мотори имали су 1.400 коњских снага и равијао је максималну брзину од 13 чворова (24 км/х). До зиме 1914/15. г. брод је учествовао у операцијама против Србије.

Брод свједочи и о побједи Србије у Првом свјетском рату, јер представља ратни плен Војске Краљевине Србије из 1918. године. Брод је потопљен 1918, двије године касније је извађен, преуређен и под именом Сава уврштен у морнарицу Краљевине, Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије).

Током Другог свјетског рата потопљен је још два пута. Извађен је 1952. године, ремонтован и још једном уврштен у ријечну флотилу нове државе. Из војне употребе повучен је 1959. године, подсјећа портал Лепоте Србије.

Током 2018/19. г. у апатинском бродоградилишту брод је темељно обновљен, послије чега је враћен у Београд, па се може очекивати да у догледно вријеме буде заиста претворен у ратни музеј.

„Сава“, односно „Бодрог“ спада у најстарије и најрјеђе бродове који се могу наћи у Европи. Први пут је запловио у Будимпешти, давне 1904. године, а познат је и по томе што је пловио под четири заставе. Три пута је потапан.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести