Како окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија К. Ђорђевић. Никад није престала да слави крсну славу, Божић, Васкрс.

Марија К. Ђорђевић

Марија Карађорђевић остала је упамћена као омиљена међу народом због своје скромности, пожртвованости, доброчинства, прогресивности, али и због ванвременске qепоте. Као у неком филму, живjела је живот из бајке, али и упознала шта су туга, брига и немаштина. Пред крај живота била је принуђена да свој скупоцjен накит продаје за лиjекове.

Марија фон Хоенцолерн била је друго од шесторо дјеце румунског краља Фердинанда. Рођена је 1900. године у њемачком граду Гота, а дјетињство је провела на румунском двору. Маријина прабака по мајци била је британска краљица Викторија, подсјећа портал Лепоте Србије.

Надимак јој је био Мињон

Рано је добила надимак Мињон – неки кажу због тога што је била слатка као мињон, а неки тврде да су је тако звали по опери коју је њена мајка гледала непосредно прије него што ју је родила.

Мала Мињон је израсла у једну од најљепших принцеза Европе коју је красило богато образовање. Школовала се по најпрестижнијим установама, а осим румунског, говорила је течно енглески, њемачки и француски језик.

Кад је дошло вријеме за удају, како је обично бивало на дворовима у то доба, брак је био унапред договорен. Марија није имала много слободе у избору, али прича каже да је одмах пристала чим су јој показали слику југословенског краља ујединитеља Александра Карађорђевића.

Народ у Србији ју је заволио и прије свадбе јер је са балкона Старог двора, чим је дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила ријечима – ја вам од срца благодарим.

Вјенчање одушевило свијет

Иако је вјенчање одложено за седам дана како би власти могле добро да га организују, све је прошло тако да су британски медији потом писали како свадба у Београду надмашује многе свадбе Империје јер симболизује оживљавање цивилизације.

Краљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живјели су складно и повучено, уз три сина – Петра, Томислава и Андреја. Мада није жудјела за пажњом, краљица Марија је освојила београдске даме префињеношћу и елеганцијом. Њу су вољеле и обичне жене, и грађанке и сељанке, јер им је краљица давала себе – отварала је школе, болнице, обданишта, поклањала новац добротворним удружењима. Била је посвећена добротворној организацији Коло српских сестара, а вриједним, сиромашним ђацима помагала је да наставе школовање.

упла несрећа

Срећа краљице Марије није трајала дуго јер је 1934. упознала патњу и бригу. У октобру те године у атентату у Марсеју убијен је њен муж, краљ Александар.

Краљица је са 34 године постала удовица са три сина, од којих је најстарији имао само 11 година. Али била је достојанствена у свом болу. Кажу да, када је чула страшну вијест, није плакала. Послије благе нествјестице склопила је очи и казала како је Александар умро на дужности, а то је смрт које је он достојан.

Подигла Тиршову и Онкологију

Наредне две године је провела у дубокој црнини. Посветила се тада још више хуманитарном раду, преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима дјетета и даровала бројне хуманитарне организације.

Личним средствима је помогла зидање Дјечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију, подсјећа портал Лепоте Србијр.

Убиство њеног мужа није било једина њена несрећа. Због Другог свјетског рата она је морала да заувијек напусти Југославију. Ипак, током рата је неуморно пазила на друге, иако се о њој тада мало говорило. Захваљујући њој, преко Комитета Црвеног крста до краја 1943. заробљеницима у логорима широм Европе упућено је око 7,5 милиона килограма пошиљки, од чега око 5,5 милиона килограма хране. Како окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија К. Ђорђевић.

Краљичин живот у тим годинама био је далеко од оног претходног на двору. Живјела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући на имању код Лондона. Када је било јасно да је протјерана заувијек из Југославије и да је остала без ичега – без свих привилегија и имања, повукла се с породицом на имање у Кенту.

Живела је мирним сеоским животом. Синови су се бавили пољопривредом, а она је обављала кућне послове, успут сликала и вајала. Никад није престала да слави крсну славу, Божић, Васкрс.

Страствени возач

Велика краљичина страст били су аутомобили. Тих година у цијелом свету је било тек неколико жена возача, а краљица Марија је увелико јурила београдским улицама, бјежећи краљевској пратњи. Она је баш у једном свом аутомобилу 1959, године стигла у Париз на годишњицу атентата у Марсеју, када јој је предсједник Шарл де Гол уручио Орден легије части.

Живјела као сељанка

Онда је почела да слаби, болест ју је освајала. Краљица, којој није сметало да живи као сељанка, свој дивни накит продавала је за скупе лијекове. Аукцијска кућа “Сотби” је 1960. године изложила на продају њену величанствену дијадему са 875 каменчића, дизајнирану у Царској Русији. На аукцију је послала и велики дијамантски брош, поклон од мужа. Дијамантска дијадема са брошем продата је за 10.800 фунти.

Краљица Марија Карађорђевић отишла је у 61. години, тихо, у сну. Опело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Винџору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје прабаке. Њени остаци су 2013. пренети на Опленац, у породичну цркву династије Карађорђевић.

Чувена Краљичина плажа је њена

За малу плажу недалеко од Светог Стефана кажу да је једна од најљепших на Медитерану. Зову је Краљичина јер се на њој купала баш краљица Марија Карађорђевић, жена краља Александра. Она је вољела да одмара на овој плажи и у оближњем летњиковцу династије Карађорђевић, данас познатијем као Вила Милочер.