НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

На Гувну служен парастос за убијене Србе у „Олуји“

04/08/2023

У Дрвару је данас служен парастос и положени су вијенци код спомен-обиљежја Гувно поводом 28 године од страдања и прогона Срба у погрому „Олуја“.

 

Начелница општине Дрвар Душица Рунић рекла је да Крајишници никада неће заборавити страшан злочин које су хрватске снаге починиле над Србима из Крајине, Лике, Далмације и Кордуна августа 1995. године.

 

Више од стотину Дрварчана окупило се данас на Гувну гдје су одали почаст убијеним Србима, међу пристинима били су Рунићева, те начелници општина Источни Дрвар Милка Иванковић, шеф конзуларне Канцеларије Србије у Дрвару Југослав Ђорђевић, генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић.

 

Присуствовали су и чланови делегација борачке организације Дрвар, Источни Дрвар, Министарства правосуђа Ливањског кантона, као и политичких странака СНСД и СНП.

 

Погром Срба у „Олуји“ почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

 

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

 

Према подацима Веритаса, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

 

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести