Своја животна искуства и недаће које су их задесили Срби су обиљежили изрекема инспирисаним тим догађајима.

Поријекло и причу која се крије иза појединих умотворина забиљежио је Вук Стефановић Караџић.

Носи као чума децу –“чума” је народни назив за кугу. Ријеч је о страшној заразној болести која је у прошлости однела стотине хиљада људи широм Европе, а и у Србији. Највише су страдали најосетљивији – дјеца.

Нико није пророк у свом селу – по предању ову реченицу је изговорио Исус Христос мјештанима свог села који га нису прихватили као Божјег гласника. Постоји и наша верзија која гласи: не може поп у свом селу.

Смеје се к’о луд на брашно – постоји теорија која сматра да израз има македонске корене. Тамо је постојао обичај да се душевни болесници (који су се често и хистерично смијали) лијече уз молитве над брашном од којих су затим прављени хлепчићи које би ови јели, подсјећа портал Лепоте Србије.

Буди добра да не будеш модра – изреку је записао Вук Караџић у књизи “Српске народне пословице” 1849. године уз објашњење да тако муж прети својој жени, а данас нам говори о не баш ласкавом односу према женама у српској традицији.