18/09/2023
У вријеме Другог свјетског рата и окупације, мађарска и њемачка војска почеле су 1942. године да граде војни аеродром крај Сомбора, који се налазио на подручју некадашње велике Буковачке шуме, искрчене седамдесетих година 19. вијека, са лијеве стране пута према Апатину. Аеродром је грађен пуне две
године, а на његовој изградњи радили су становници Сомбора, Буковца, Пригревице и Купусине, као и радни батаљон састављен од сомборских Јевреја. Саграђена је бетонска писта дуга скоро два километра, а широка 60 метара, као и неколико травнатих полетно-слетних стаза, те неколико хангара.
Одмах по ослобођењу Сомбора, крајем октобра 1944. године, партизанске и совјетске јединице преузеле су аеродром и наставиле његову доградњу, а одавде су током јесени, зиме и прољећа 1944/45. године полијетали југословенски, совјетски и амерички авиони у борбене мисије. По завршетку рата ту су смјештена два ваздухопловна јуришна пука ЈНА, а Аеродром је добио статус Ваздухопловног гарнизона, на чијој даљој изградњи су радили и њемачки заробљеници.
Од 1948. године на Аеродрому је радила Ваздухопловна индустријска школа, а кориштен је и за активности сомборског Аероклуба. Крајем 1953. године овдје је основан Ваздухопловно-наставни центар, који ће, убрзо, постати један од највећих регрутних центара у некадашњој СФРЈ, због чега ће бити подигнуте и додатне касарне, помоћне зграде, спортски терени и паркови.
Није остварена озбиљна амбиција града да аеродром постане и цивилни, а током напада НАТО пакта 1999. година дијелови аеродрома су више пута били бомбардовани. Од 2006. године умјесто некадашњег Ваздухопловно-наставног центра овдје је основан Први центар за обуку Војске Србије.
15/10/2024
14/10/2024
17/10/2024