НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

НЕПОЗНАТО О ПОВЛАЧЕЊУ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: ЈЕДИНО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ БИО ПРОТИВ!

18/06/2023

 „Нико није усрећио бјежећи из своје отаџбине, па нећемо ни ми!”

 

 

Те 1915. године Врховна команда српске војске у Првом свјетском рату донијела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније. Оно што је данас мање познато јесте чињеница да одлука није била једногласна јер – против ње гласао је само војвода Живојин Мишић!

Војвода Живојин Мишић је казивао да се “нико није усрећио бјежеци из своје отаџбине, па нећемо ни ми!”

Мислећи да је са Србијом готово Нијемци су већ враћали велики број својих војника на Источни фронт. Војвода Мишић је у томе видио шансу. На савјетовању Врховне команде у Пећи он је тражио да трупе остану ту, на Косову, и директно се сукобе са Аустроугарима, Бугарима и мањим бројем Нијемаца, наводи Историјски забавник.

Као другу опцију, Мишић је предлагао и прелазак на герилски начин ратовања и напуштање досадашњег распореда трупа.

Уз Мишића је на почетку стао и војвода Степа Степановић, али је до коначне одлуке 25. новембра промијенио мишљење. Остали су били против оваквог рјешења. Војвода Путник држао се становишта да је непријатељ много јачи и да ће страдати војска, а да је капитулација свакако најгоре рјешење.

И тако је одлука о повлачењу ипак донијета. За срећу, војска је са собом понијела двије српске светиње – мошти првог српског краља Стефана Првовенчаног и најстарију ћириличну књигу „Мирослављево јеванђеље“.

Убрзо је у импровизаној носиљци ношен и тешко болесни војвода Радомир Путник. Прва колона у којој су били краљ, влада и дипломатски кор, кренула је 26. новембра 1915. из Призрена преко Везировог моста према Скадру и Љешу. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бјежао је и народ.

Пут је водио преко неприступачних предјела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори у голготу у којој је страдао незапамћен и никада коначно утврђен број људи. Цифра коју узима највећи број историчара говори о око 240.000 мртвих, како војника, тако и цивила.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести