НОВОСТИ

ОЗНА СВЕ ДОЗНА Некадашња тајна полиција није нестала, само се…ко су сада шпијуни?

02/02/2023

Тајно братство ознаша – моћно и недодирљиво. ОЗНА није нестала, постала је моћна квази државна структура и интересна групација

 

 

Многи сматрају да комунистичка тајна полиција ОЗНА није нестала, већ се преобратила у интересна братства у крви. Насљедници „ознаша“ су и даље битни људи у свим државама бивше Југославије.

 

ИЗРАЗ „Озна све дозна“ и данас је узречица иако је прва југословенска комунистичка тајна служба, формално, одавно отишла у историју. Историчари који се баве Озном сматрају да је ријеч о феномену подсвјесног сјећања на самртни страх који су око себе ширили људи чија је ријеч водила пред стрељачки строј или у тамницу. Они наглашавају да је тајно братство ознаша и њихових насљедника још увек моћно и недодирљиво.

 

Одјељење за заштиту народа – ОЗНА (словеначки Одделек за зашчито народа; мк. Одделение за заштита на народот) је била безбједоносна (контраобавјештајна) служба Друге Југославије која је дјеловала на почетку њеног постојања – у периоду ДФЈ и непосредно након формалног оснивања ФНРЈ. Установљена је за вријем Другог свјетског рата 13. маја 1944, а послије рата је марта 1946. године реорганизована у цивилну Управу државне безбједности (УДБА) и војну Контраобавјештајну службу (КОС) Југословенске народне армије.

 

– Одјељење за заштиту народа – Озна, прва је тајна комунистичка полиција чија амбиција никад није била да служи друштву већ да њиме господари. Из ње су настале све остале тајне структуре на територији Југославије. Озна је формирана само с једном задатком, да контролише власт у држави и зато се увијек фиксирала изнад система. Никада није нестала, само се више пута трансформисала, савршено се прилагођавајући политичким околностима. Ознино братство није идеолошко, већ интересно. Свеједно им је да ли влада идеологија комунизма, национализма или европских интеграција – каже историчар др Коста Николић, из Института за савремену историју Србије.

 

Његова књига „Озна – мач револуције“, у издању „Службеног гласника“, изазвала је огромну пажњу јер је прво научно дјело које покушава да реконструише слику дјеловања Озне, која је формално постојала од 1944. до 1946, а онда се трансформисала у службе државне и војне безбједности. Као највећи проблем у истраживању Озне историчар наводи проналажење доказа и сведјочанстава, преноси Башта Балкана.

 

– Један од преживјелих припаднике службе, цинично ми се насмијао у лице и рекао: „Знам шта хоћете да пронађете, али нећете успјети. Кад год је била турбулентна ситуација, прво се палила документација о сарадницима и тајним операцијама. А турбуленција је било много“. Нашли смо ријетке наредбе Озне са напоменом да морају да се униште одмах по читању. Документација је уништавана или крадена, јер је била моћно оружје за борбу у самом врху власти – каже др Николић.

 

ЧАК 18.000 АГЕНАТА ФАСЦИНАНТАН је податак из прољећа 1946, кад је Озна имала задатак чишћења армијских јединица. Да би политички контролисали војску, у једном тренутку било је ангажовано 18.000 агената Озне у јединицама југословенске армије. То показује суштину Озне. Она није шпијунирала ни Црвену армију, ни америчку војску, већ своју оружану силу. Ђилас је касније признао да му се жена жалила, кад је био на врхунцу моћи, да се плаши Озниних агената – наглашава Николић.

Нарочито је уништавана грађа Озне у Србији, где је 1944. и 1945. обавила највише „дивљих“ ликвидација. Државна комисија за истраживање тајних гробница успјела је да нађе имена 52.000 жртава, али сумња се да је Озна побила бар 70.000 људи. Иако је документација о томе уништавана 1966, послије пада Ранковића, историчари су, ипак, успјели да открију ужасна свједочанства.

 

– Чим је Озна дошла у Београд, почела су „дивља чишћења“, стрељања по кратком поступку. Накнадно би формирали преки војни суд у некој елитној партизанској формацији, на примјер, Првом пролетерском корпусу. Зато у документима пише да су људи побијени одређеног датума, а осуђени 10-12 дана касније. Пракса је била прво побиј – онда легализуј. Посебна прича су документи гдје уз имена стрељаних стоји број квадрата његових „усељивих“ станова – каже Николић.

 

На савјетовању у Столицама, одржаном 26. септембра 1941. године, створене су прве обавјештајне и контраобавјештајне службе, и утврђен је систем организације и веза ових органа.

 

Септембра 1943. године, при Врховном штабу НОВЈ, формиран је Одсјек за заштиту народа, а 13. маја 1944. наредбом Врховног команданта НОВЈ Јосипа Броза Тита формирано је Одјељење за заштиту народа – ОЗНА, као јединствени орган цјелокупне обавјештајне и контраобавјештајне организације. За начелинка ОЗНЕ тада је постављен Александар Ранковић.

 

Као извршни орган ОЗНЕ формиран је, 15. августа 1944. године, Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ).

 

Након доношења Устава Федеративне Народне Републике Југославије, 31. јануара 1946. године, реорганизоване се сигурносно-обавјештајне службе. Марта 1946. од Првог и Другог одјсека ОЗНЕ формирана је при Министарству унутрашњих послова Управа државне безбједности (УДБА), док је од Трећег одсјека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формирана Контраобавјештајна служба (КОС) Југословенске армије.

 

Под вођством Александра Ранковића ОЗНА је снажно појачала своје дјеловање у земљи и иностранству. ОЗНА се држи одговорном за низ масовних ликвидација током и након 2. свјетског рата.

 

Шефови Озне су као „мач револуције“ у првој сјечи потаманили противнике нове власти, па макар били и само потенцијални. Затим су наредили скидање глава „колебљиваца“ у својим редовима.

 

По ријечима Николића, агентура Озне је формирана 1944, по принципима совјетских тајних служби за елиминисање свих непријатеља комунистичке револуције. Међутим, убрзо је прерасла у тајну организацију коју је интерсовала само моћ.

 

– Озна је братство у крви и злочину. У њега се улазило акцијама високог стила, да се покаже способност и лојалност. А кад се у то уплете крв, онда је лојалност загарантована. За тако нешто био је неопходан патолошки склоп личности, којима је тај одвратни посао представљао задовољство. Експлозија њихове патологије обуздавана је привилегијама, шефови Озне постајали су као министри полиција, а сви истакнути ознаши и удбаши завршавали су у дипломатији. Тако је проширена дјелатност тајног братства у крви које се и данас држи и штити, помаже материјално и политички, свим могућим везама – тврди др Николић.

 

Он нагалашава да у ознашко-удбашком клубу нема националних и вјерских подела, иако су се у грађанском рату они формално ставили у службу својих нових држава и нација.

 

– На личном плану то ништа није промијенило, потомци ознаша су веома битни људи на простору цијеле бивше Југославије, и та хоботница складно функционише. Недавно је један бивши високи српски безбједњак посветио своју књигу хрватском колеги Јосипу Перковићу. Шта мислите, зашто је Хрватској, која се наводно одрекла комунизма, било тако тешко да изручи бившег југословенског удбаша. Није он моћан као појединац, већ као члан братства. Знате ли ко су били главни протагонисти првог круга приватизације. Ко су ти наши бизнисмени, одакле им новац, како су само они били успјешни у време опште биједе и распада. Сви они долазе из братства Озне, директно из тајних служби или су их оне створиле и држале под контролом – закључује др Николић.

 

ОЗНА са састојала из четири одсјека:

 

Први одсјек је био задужен за рад у иностранству и на окупираној територији. Начелник првог одјељења је био Максимилијан Баће.

Други одсјек је био задужен за рад на ослобођеној територији. Начелник другог одјељења је био Павле Пекић.

Трећи одсјек је имао полуобавјештајне задатке у НОВЈ. Командант трећег одсјека је био Јефто Шашић.

Четврти одсјек са бавио статистичко-техничким пословима. Командант четвртог одсјека је био Мијат Вулетић.

 

СВИ ТИТОВИ ШПИЈУНИ

 

СОВЈЕТСКИ обавјештајци који су се 1944. спустили падобранима у близину Босанског Петровца, према званичним подацима, били су први инструктори Озне, чији су официри касније ишли на школовање у СССР.

 

– Ипак, ознаши нису научили занат тада. Комунистичко вођство партизана је од 1941. имали безбједносну службу, са задатком да фокусира „народне непријатеље“ и „пету колону“, што је био назив за све противнике комунизма. Комунисти су кренули у устанак због револуције и њихов приоритет је било освајање власти, а тајна служба је по Титовим ријечима била најмоћније оружје. Прве посебне чете за борбу против „пете колоне“ формиране су 1943. у Хрватској и Босни – објашњава др Коста Николић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести