Књига од које је све почело!

Давно-давно, крајем 16. вијека, обрадовао нас је, нас, Србе, наш први СРПСКИ БУКВАР – СРПСКИ БУКВАР…

Има ли важније, љепше, родољубивије, здравије… књиге?!…

Књига за коју није знао ни Вук Стефановић Караџић!…

„Први српски буквар“ инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. у штампарији „Ђулијано Рампацети“, у Венецији. Бурна времена, брзо су, међутим, буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Током 1903, Љуба Стојановић је приређујући „Каталог Народне библиотеке Србије“ унио „Први српски буквар“ инока Саве међу дијела српске писмености.

А за буквар се случајно сазнало. Најприје је 1893. руски конзул у Скадру Крилов прво издање, штампано у Венецији 20. маја 1597, поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је, 1921, друго издање, штампано 25. маја 1597. у Дубровнику, гдје је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић, из Београда, подсјећа портал Башта Балкана.

Оба издања, и прво и друго, поклоњена су Народној библиотеци Србије. Прво издање на само два листа, од којег је остао само препис, изгорјело је у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 6.априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.

Читај као Србин, пиши као Вук!