07/01/2024
Радован Раде Радовић
Рођен је 1961. на Косову и Метохији, од оца Обрена и мајке Анице.
У Билећу се доселио 1981. године и ту је формирао породицу, а касније и своју јединицу.
По избијању рата у Хрватској, Радовић приступа српским добровољцима који ратују за Републику Српску Крајину, на ратишту у Источној Славонији.
С почетком рата у Босни и Херцеговини, Радовић се враћа у Билећу и на његову иницијативу формира се јединица “Билећки добровољци”, која је бројала 94 припадника, а од којих је њих 24 погинуло током овог рата. Одмах након формирања, јединица биљежи успјехе у околини Стоца.
Током рата јединица је прошла бројна ратишта источне Херцеговине, од Билеће, преко Невесиња и Мостара, па све до Требиња, Фоче и Горажда.
Запажене резултате јединица постиже средином 1992. године, у борбама на Подвележју против елитне јединице “Бојне Зрињски”, састављене од Хрвата и странаца.
У борби са Билец́ким добровољцима гине њемачки командос Томас Линдер. Истичу се током Митровданске офанзиве гдје је погинуло преко 500 Хрвата и Муслимана, као и у априлу 1994. на горажданском ратишту и септембру исте године на Прењу.
Радовић постаје члан Српске радикалне странке 1994, а затим га је предсједник странке др Војислав Шешељ прогласио и за четничког војводу.
У судском процесу против Војислава Шешеља, пред Хашким трибуналом, у сведочењу Војислава Дабовића од 28. јануара 2010, констатовано је да је Радовић био један од најхрабријих и најчаснијих Срба током рата у Босни и Херцеговини, као и то да се за њега не може везати ниједан злочин.
Војвода Радован Радовић је мучки убијен 1998. у Билећи, а убица је за овај злочин осуђен на двИЈе године затвора. Радован је био ожењен Радиславком Радовић и са њом је имао сина Милоша и кћерке Марију и Милицу. Данас једна од невесињских улица носи његово име, а подигнут му је и споменик у Билећи.
26/07/2024
