НОВОСТИ

СВЕТИСЛАВ ТИСА МИЛОСАВЉЕВИЋ Човјек који је обликовао Бањалуку (I дио)

18/06/2024

Међу људима који су оставили неизбрисив траг у историји Бањалуке почасно мјесто заузима Светислав Тиса Милосављевић, бан Врбаске бановине у периоду 1929-1934. године. Познат као неко ко је изградио најрепрезентативније објекте у центру града, овај човјек имао је занимљив животни пут испуњен успонима и падовима.

Светислав Тиса Милосављевић

 

Светислав Тиса Милосављевић је рођен у Нишу 7. септембра 1882. године у породици имућног нишког трговца Томе Милосављевића. Био је одличан ученик, а као гимназијалац био је заинтересован за технику и желио је да заврши Технички факултет и постане инжињер. Међутим, његов отац је изгубио доста новца приликом изградње пруге Ниш – Димитровград и због тога је банкротирао.

На савјет оца и мајке уписао је нижу школу војне академије која је својим питомцима пружала бесплатно становање, храну и одјећу. Ту је показао велико интересовање за питање саобраћаја које је било од огромног значаја за сваку војску. Школу је завршио са одличним успјехом, а као један од три најбоља официра из своје класе који је познавао и стране језике упућен је у вишу школу војне академије 1904. године. Вишу школу је такође завршио са великим успјехом 1907. године.

Тиса је константно напредовао, а 1910. године је упућен као приправник у главни генералштаб на чијем челу се налазио Радомир Путник који је као свог помоћника имао генерала Живојина Мишића. Светислав Милосављевић је био учесник Првог и Другог балканског рата, а посебно се истакао за вријеме Првог свјетског рата када је дао значајан допринос организацији транспорта жељезницом. За вријеме Колубарске битке налазио се у штабу Прве армије којом је командовао генерал Живојин Мишић. Учествовао је у повлачењу преко Албаније, а након пробоја Солунског фронта и у ослобађању Србије.

По завршетку рата Светислав се са породицом преселио у Београд, а 1919. године се оженио Десанком Андрејевић, кћерком угледног трговца из Јагодине. Напредовање је наставио и након рата, а 1925. године је добио чин бригадног генерала и постао начелник саобраћајног одјељења главног генералштаба. Краћи период је био на челу бригаде у Панчеву, а пола године је провео и на мјесту команданта чувеног Гвозденог пука. О ратном путу Гвозденог пука Тиса је написао и једну књигу.

Умјешност и способност Тисе да организује саобраћај и у најтежим тренуцима је уочио краљ Александар Карађорђевић који га је у децембру 1926. године поставио за министра саобраћаја Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На овој позицији Тиса је показао своје могућности и започео је неколико великих пројеката међу које се убрајају Панчевачки мост на Дунаву, палата Министарства саобраћаја и други колосијек пруге Београд – Загреб (од Београда до Новске). Ипак, при реконструкцији владе у јулу 1928. године краљ је лишио Тису министарске позиције.

Краљ Александар се Светислава Милосављевића ипак сјетио када га је у октобру 1929. године поставио за првог бана новоформиране Врбаске бановине која је имала сједиште у Бањалуци. Прву Југославију су од њеног настанка 1918. године пратиле парламентарне кризе које су кулминирале у јуну 1928. године убиством хрватског посланика Стјепана Радића у скупштини. Због тога је краљ 6. јануара 1929. године завео диктатуру, а државу је преименовао из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију. Југославија је тада била подијељена на девет бановина и град Београд који је био посебна цјелина. Врбаска бановина је обухватала простор Босанске Крајине и била је једна од најсиромашнијих и најзаосталијих бановина, а управо због тога јој је био потребан способан намјесник. (наставиће се)

 

Аутор: Стефан К (историчар)

Коментари

2

The comments are closed.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести