Међу људима који су оставили неизбрисив траг у историји Бањалуке почасно мјесто заузима Светислав Тиса Милосављевић, бан Врбаске бановине у периоду 1929-1934. године. Познат као неко ко је изградио најрепрезентативније објекте у центру града, овај човјек имао је занимљив животни пут испуњен успонима и падовима.

Бански двор

Светислав Тиса Милосављевић је стигао у Бањалуку возом и без пратње на Митровдан, 8. новембра 1929. године. На станици су га сачекали његов помоћник Иванишевић, градоначелник Хамзага Хусеџиновић и неколико службеника обласне управе која је практично била укинута формирањем бановине. Чим се смјестио у хотелу Босна прошетао је градом који је тада имао око 20 хиљада становника и био је разочаран изгледом мјеста упоредивши га са мјешавином славонског села и оријенталне касабе. Записао је и да у граду влада мртвило које га више подсјећа на паланке у брдима него на град од 20 хиљада становника. Пажљиво је посматрао гдје и шта би могло бити изграђено у самом језгру града.

Тисино познанство са краљем Александром је омогућило додатна улагања у неразвијену Врбаску бановину и њену престоницу Бањалуку. Први бан Врбаске бановине је постигао огромне успјехе о чему свједоче бројни објекти и институције које је непосредно, дјелимично или посредно изградио или основао. Градитељски дух који је Тиса посједовао и који је у пуној мјери манифестовао у Бањалуци му је донио ласкаво име „Бањалучки Перикле“. На тај начин је први управник Врбаске бановине по својим заслугама за град стављен у исту раван са старогрчким државником Периклом који је у V вијеку прије нове ере у Атини између осталог изградио и храм Партенон и тако овој грчкој престоници дао њен препознатљив изглед.

Изглед самог центра Бањалуке је у великој мјери Тисина заслуга. Палата Банске управе, која је данас Градска управа и сједиште градоначелника, је била изграђена и усељена већ до 1. децембра 1931. године. Овај објекат има око 150 соба и канцеларија, а одмах је постао један од препознатљивих симбола града.

Скоро годину дана касније, на Митровдан 1932. године, био је завршен и Бански двор који је служио као резиденција бана Врбаске бановине и мјесто гдје су вршене свечане аудијенције будући да је објекат посједовао концертну дворану и вијећницу. Ова зграда и данас представља средишње мјесто за културне догађаје у Бањалуци. Бански двор је изграђен на земљишту које је купљено од црквених власти, а остало је забиљежено да се Тиса морао пред краљем правдати од оптужби злонамјерника који су тврдили да бан Врбаске бановине гради двор већи од краљевог. Приликом церемоније освештања темеља зграде десио се један занимљив догађај. Поред обреда освећења који су извршени према ритуалу православне цркве, римокатоличке цркве и муслиманске вјерске заједнице извршен је и ритуал који је неодољиво подсјећао на паганизам. На камен темељац је просута врела крв жртвеног овна који је ту заклан, а потом је његова глава окићена зеленилом и цвијећем положена у темељ зграде. На оптужбе локалних Хрвата да је Бански двор изграђен на земљи православне цркве Тиса је одговорио да је то земљиште у центру града купљено по врло повољној цијени. Такође је додао да православна црква између Банске управе и Банског двора не може да буде разлог незадовољства Хрвата јер у Врбаској бановини живи 58% Срба, 25% муслимана и 15% Хрвата.

Позориште и Музеј Врбаске бановине били су основани већ 1930. године, али своју зграду су добили 1934. године. Зграда је у почетку носила назив „Дом краља Петра I Великог Ослободиоца“. Овај објекат је и данас у употреби и у њему се налази Народно позориште Републике Српске. За чиновнике је у том периоду изграђено седам стамбених зграда у данашњој Алеји светог Саве и код главне поште.

Градски парк је био уређен и у њему је 1932. године постављен споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу. Споменик је рад чувених вајара Антуна Аугустинчића и Вање Радауша. У периоду Тисиног бановања хотел Босна је дограђен и модернизован, а на мјесту Шехове џамије је 1933. године подигнут хотел Палас о чему још увијек као успомена свједочи врх минарета који се налази на крову хотела. Изграђени су Соколски дом и Хигијенски завод, а град је добио и прве асфалтиране и освијетљене улице.

Од значаја за град је било и оснивање Централног бановинског удружења за туризам, Занатске и трговачке коморе, али и покретање Врбаских новина и Књижевне Крајине. Подигнути су објекти Учитељске школе (данас Природно-математички факултет) и Пољопривредне школе као и источно крило ондашње Гимназије. На подручју бановине са радом је почело око 160 основних школа, а саграђено је на стотине жељезних, армирано-бетонских и дрвених мостова. (наставиће се)

Први дио можете прочитати ОВДЈЕ. 

Аутор:Стефан К. (историчар)