Баш на Светог Василија, симболично, 12. маја, крстило се њих дванаесторо – седморица браће и пет сестара породице Бабић и Лакташа.

– Најстарија сестра има 33 године, а најмлађи и то брат, 12. Иако разлика у годинама постоји и неки су већ у потрази за бољим сутра из породичног гнијезда отишли, све те разлике превазилази љубав која их спаја – говори у име свих Борислав Бабић.

Свих дванаестеро – Александру, Бојана, Борислава, Марка, Мирка, Милана, Анђелу, Нину, Наталију, Милу, Михајла и Бобана, крстио је Здравко Бабић.

Прича о куму посебна је. Није их спојила родбинска веза. Здравко и супруга Јелена прве су комшије ове вишечлане породице. Када је друга помоћ самохраној мајци изостала, они су се први нашли у невољи.

Сада су везе одлучили учврстити невидљивим, али снажним нитима.

Оно што их спаја у очима и срцима свих има посебну тежину.

Мајка Свјетлана не може сакрити осмијех са лица. А и зашто би. Награда за године у које су стале многе борбе – каже овај је дан.

Здравко Бабић, прије свега човјек великог срца учинио је дјело немјерљиве вриједности.