НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ФИЛМ О КАРАЂОРЂУ НАЈСТАРИЈИ НА БАЛКАНУ Снимљен 1911. године у режији Чича Илије Станојевића

07/03/2023

Филм Карађорђе, чији је пун назив Живот и дјела бесмртног вожда Карађорђа, снимљен је 1911. године и сматра се најстаријим играним филмом у Србији и на Балкану.

 

 

Играни филм који прати живот вође Првог српског устанка снимљен је у љето 1911. године, а премијерно приказан 23. октобра исте године у Београду.

Посљедња пројекција овог филма изведена је 1928. године за српске исељенике у Америци и од тад му се губи сваки траг. Ово дјело непроцјењиве вриједности, за које се вјеровало да је давно уништено, пронађено је сасвим случајно 2003. године у Аустријском филмском архиву у Бечу, а идентификовали су га управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић и директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић.

 

Како је филм готово 70 година стајао нетакнут у влажној просторији, трака је била изузетно оштећена и рестауратори су провели чак 3.000 радних часова сређујући сличицу по сличицу да би се филм вратио у првобитно стање колико год је то било могуће, подсјећа портал Лепоте Србије. Треба додати да филм није комплетан јер су одређени дијелови траке уништени и није постојала могућност да се слике поврате.

 

Филм Живот и дјела бесмртног вожда Карађорђа режирао је Чича Илија Станојевић, док су продуцент и сценариста Светозар Боторић и Ћира Манок. У улогама се могу видјети великани позоришне сцене као што су Милорад Петровић, Теодора Арсеновић, Јован Антонијевић, Добрица Милутиновић, Чича Илија Станојевић који је и режирао филм и многи други, а снимање је обављано на неколико локација у Београду (Калемегданска тврђава, обале ријека, Топчидер, Ада Циганлија итд). Натписи између сцена у филму додати су 2003. године.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести