ГРОБ деспота Стефана Лазаревића (1377-1427/50) налази се у манастиру Манасија код Деспотовца, потврђено је детаљним истраживањима археогога у 21. вијеку, а ДНК анализа, наводе стручњаци, први пут је примјењена у нашој археологији управо на овом случају.

– Један од главних циљева археолошких истраживања обављених у јесен 2006. године, у наосу цркве, било је дефинисање гробног укопа уз јужни зид западног травеја – наводи се у каталогу изложбе „Манастир Манасија – шест деценија истраживања и заштите“ отворене у Народном музеју у Крушевцу.

– На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима,те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњевјековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западној травеји цркве манастира Ресаве (Манасије), у гробној констуркцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима, ктитора-деспота Стефана Лазаревића, подсјећају Новости.

Ово мишљење, како се прецизира, потврђују и резултати обновљене антрополошке, и у нашој археолошкој науци по први пут примјењене ДНК анализе.

– Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разријешена вишевјековна недоумица о мјесту деспотове сахране – износи истраживачи. – У припрати манастирске цркве откривене су и истражене двије зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15. вијек. Према историјским изворима реално је претпоставити да је у старијој, данас презентованој гробници, сахрањен Калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана, али и Ђурђа Бранковића.

Сјајна поставка која указује на вишедеценијски труд истраживача Републичког завода за заштиту споменика Београд и Завичајног музеја Јагодине биће отворена у крушевачком Музеју све до 5.маја. У поставци се налазе и реплике предмета нађених током истраживања, али и оригинално керамичко посуђе из позног средњег вијека, фотографије назначајнијих проналазака и хронологија достигнућа вриједних истраживача Манасије.

Међу бројним разлозима због којих обавезно вриједи посјетити Манасију или бар изложбу у Крушевцу је и манастирска кухиња са великом фуруном, која је према димензијама и очуваности једино позната грађевина ове врсте на просторима средњевјековне Србије.

Ктитор деспот Стефан Лазаревић, син је кнеза Лазара Хребељановића,а најраније детињство провео у Крушевцу. Сматра се једним од најмудријих и најобразованијих владара свога времена. Манастир је градио од 1407. до 1418.године. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњевековља.