На данашњи дан 1999. године на Кошарама је почела једна од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји у којој је 108 војника погинуло бранећи границу од албанских снага током агресије НАТО-а.

Међу погинулим војницима било је 50 младића на одслужењу војног рока, од којих су неки послати на караулу Кошаре након свега два мјесеца обуке и положене војничке заклетве.

Битка за караулу Кошаре на граници СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило отаџбину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача.

Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока просјечне доби између 19 и 20 година, а борили су се и Срби добровољци из иностранства и козаци.

Битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала све до завршетка бомбардовања СР Југославије, 10. јуна, односно потписивања такозваног Кумановског споразума и повлачења Војске Југославије са Косова и Метохије.

Напад албанских терориста, потпомогнут авијацијом НАТО-а, почео је око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници Југославије и Албаније, а циљ је био да се пресијецањем комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, омогући копнена инвазија и овладавање простором Косова и Метохије.

У борбама су учествовали дијелови 125. и 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, елементи 63. и 72. специјалне бригаде, као и група страних добровољаца међу којима је највише било Руса.

Са албанске, бројно вишеструко надмоћне стране, учествовали су припадници терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, Легије странаца и авијација НАТО-а, чији су авиони свакодневно бомбардовали положаје Војске Југославије и отежавали допремање хране, муниције и појачања.

Борци на Кошарама, као и учесници битке на Паштрику, која је услиједила крајем маја, успјели су надљудским напорима да спријече продор албанских терориста на територију своје земље.

На Кошарама је погинуо и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца, а рањено их је 256.