На градском гробљу у Билећи, обиљежено је 25 година од страдања војводе Рада Радовића, команданта чувених Билећких добровољаца.

Породица, некадашњи саборци и пријатељи присјетили су се његових ратних дана, заслуга и трагичног страдања.

Тог 8. марта 1998. године вијест о трагичној смрти војводе Рада Радовића, команданта билећких добровољаца који су дали немјерљив допринос за одбрану Републике Српске, потресла је цијелу Херцеговину. И данас након 25 година, сјећања и бол не блиједе.

– Имала сам девет година када је тата погинуо. Памтим сваки загрљај, боју гласа, а мислим да су људи допринијели очувању сјећања на његова дјела. Јако сам поносна на то, а можда и тај понос чини да се бол лакше преживљава – каже Милица Радовић, кћерка војводе Радовића.

Легендарни војвода Раде Радовић, по храбрости, али и војној вјештини, био је прави вођа и узор својим саборцима. Остао је упамћен као искрен патриота, оличење доброте и храбрости.

– Војвода Радовић је чојством и јунаштвом себе сврстао у најзнаменитије људе овог поднебља. Част је било имати таквог команданта и такве саборце – каже Радивоје Шешлија, бивши припадник јединице Билећки добровољци.

Херцеговина памти и не смије заборавити да су Билећки добровољци бранили најкритичније положаје у Одбрамбно-отаџбинском рату – од Дубровника, Мостара, Стоца, Коњица, Трескавице, Игмана… Чланови јединице били су углавном млади, на почетку само Херцеговци, а касније и добровољци са Косова, из Србије и Црне Горе. Јединица је имала око 120 бораца, а на браник отаџбине положила је 24 млада живота.

– Прошли смо многа ратишта широм Републике Српске, гдје нису могле друге јединице ми смо ишли, из сваке битке смо изашли као побједници и зато смо платили велику цијену – каже Веселин Вујовић, бивши припадник јединице Билећки добровољци.

Као најпоштованијем команданату Одбрамбено-отаџбинског рата, Билећани су Радовићу подигли споменик који краси главну градску улицу у овој општини и подсјећа нове генерације на јуначке подвиге војводе и његових добровољаца.